Grupa od 30 progresivaca u Predstavničkom domu pozvala je američkog predsednika Džozefa Bajdena da dramatično promeni svoju strategiju prema Ukrajini i nastavi direktne pregovore sa Rusijom, piše "Vašington post" i dodaje da je ovo prvi put da istaknuti članovi Demokratske partije primoravaju Bajdena da promeni pristup ukrajinskoj krizi.
Oni su od Bajdenove administracije zatražili da se snažnije založi za mir, upozorivši na pretnju od nuklearnog rata i milijarde dolara koje su Amerikanci već potrošili tokom ovog konflikta.
"S obzirom na razaranja koja je ovaj rat doneo Ukrajini i svetu, kao i rizik od katastrofalne eskalacije, verujemo da je u interesu Ukrajine, Sjedinjenih Američkih Država i sveta da se izbegne produženi sukob", navodi se u pismu članova Predstavničkog doma američkog Kongresa.
Pored vojne i ekonomske pomoći koju SAD šalju Ukrajini, potpisnici pisma sada traže da Vašington udvostruči napore kada je reč o traženju "realnog okvira za prekid vatre", pogotovo nakon što je Rusija anektirala četiri ukrajinske oblasti, piše "Hil".
Predstavnici demokrata priznaju da je reč o teškoj situaciji usled "ilegalne invazije na Ukrajinu". Međutim, "ako postoji način da se okonča rat uz očuvanje slobodne i nezavisne Ukrajine, američka je odgovornost da diplomatskim putem podrži takvo rešenje", navodi se u pismu demokrata.
Posebno je kritikovana Bajdenova izjava da "nema nameru" da se vidi sa Putinom na samitu G20, napomenuvši da bi američki i ruski predsednik trebalo da razgovaraju licem u lice.
Iz Bele kuće odgovaraju da nisu videli pismo, ali da se administracija zalaže za princip "ništa o Ukrajini bez Ukrajine". Portparolka Karin Žan-Pjer navela je da to znači da Bajden neće primorati ukrajinsku vladu da napravi bilo kakve ustupke Rusiji tokom potencijalnih pregovora.
Sve više zakonodavaca i stručnjaka za spoljnu politiku protivi se takvoj politici jer smatraju da Rusija neće ozbiljno razmatrati bilo kakve pregovore ako za stolom nisu i Sjedinjene Države, upozorava "Vašington post".
Istovremeno, istraživački centar "Pju" objavio je zaključak da je sve manje izuzetno ili veoma zabrinutih Amerikanaca zbog potencijalnog poraza Ukrajine, navodeći da je sada zabrinuto samo 38 odsto ispitanika, u odnosu na 55 odsto u maju.
Američki međuizbori: Referendum o demokratiji u Americi i Ukrajini?
Početkom novembra u Sjedinjenim Američkim Državama biće održani međuizbori za članove Predstavničkog doma i Senata, a kolumnista "Vašington posta" piše da je reč o izborima na kojima će se odlučivati o tome da li se građani zalažu za nastavak demokratije u Americi i Ukrajini.
Većina republikanskih kandidata koji podržavaju Donalda Trampa "ili su indiferentni ili su neprijateljski nastrojeni prema sudbini demokratije u inostranstvu", ističe Maks But.
On se, takođe, poziva na istraživanje centra "Pju" prema kom 32 posto republikanaca smatra da SAD šalju previše pomoći Ukrajini. U martu, takvih je bilo samo devet odsto.
"Lider republikanaca u Predstavničkom domu Kevin Makarti mogao bi da sastavi koaliciju demokrata i republikanaca koji bi podržali slanje dodatne pomoći Ukrajini, ali onda bi rizikovao da navuče gnev Trampa i njegovih podržavalaca", piše But i dodaje da je "teško zamislivo" da Makarti uradi nešto tako "principijelno".
"Ukoliko se suoči sa izborom između gubitka mesta u Predstavničkom domu i gubitka Ukrajine, možete da pretpostavite šta bi izabrao", navodi kolumnista.
On poziva čitaoce "Vašington posta" da 8. novembra glasaju za demokrate ukoliko podržavaju demokratiju u Americi i Ukrajini, ali ističe da "ako se ovakvi trendovi zadrže, republikanci će verovatno preuzeti Predstavnički dom, a moguće i Senat, zajedno sa mnogim drugim državnim funkcijama".
"Na taj način umire demokratija, kod kuće, ali i u inostranstvu", zaključuje Maks But.