Vađenje "jezgra" nuklearne elektrane hirurška je procedura koju samo retki specijalisti mogu da obave, piše "Blumberg" opisujući postavljanje robota u bazen gde se jezgro nalazi, sečenje 600 tona teške posude i odlaganje radioaktivnog otpada.
Potrebne su godine planiranja i milijarde dolara da bi se ova akcija izvela, a stručnost koja je neophodna da bi se cela procedura obavila bez greške razlog je što je tek nekoliko igrača koji se bave ovim poslom.
Među tih nekoliko je i nemački "Nukem" – kompanija koja je u potpunosti u vlasništvu ruskog nuklearnog giganta "Rosatoma". Sada se postavlja pitanje, kako se sugeriše u tekstu "Blumberga", da li je nemačka kompanija ruskog vlasnika sa decenijama iskustva u Africi, Aziji i širom Evrope, čiji su inženjeri bili u Černobilju i Fukušimi, posle velikih nuklearnih akcidenata u ovim postrojenjima, podobna da radi u Evropi. Jer vlasnik je "nuklearni gigant pod kontrolom Kremlja".
S druge strane, jasno je da posao koji obavlja "Nukem", a koji podrazumeva odlaganje verovatno najopasnije vrste opasnog otpada, onog radioaktivnog, ne može svako da se prihvati.
"Dok je Nemačka glasno pozivala zemlje EU da prestanu da uvoze 'Rosatomovo' nuklearno gorivo koje se koristi za elektrane, a čiji je ruski gigant najveći svetski izvoznik, vlasti ne žele da spreče 'Nukem' da posluje u Nemačkoj", navodi se u tekstu "Blumberga" i poziva na tri vladina zvaničnika koji nisu želeli da budu imenovani.
Smešten istočno od Frankfurta, "Nukem" je deo "Rosatomove" globalne imperije, a u isto vreme otkriva slabost pristupa EU pitanju nuklearne energije.
Za razliku od Rusije, koja je odnegovala stručnjake za svaki deo industrijskog procesa potrebnog da se pretvore i obogate atomi uranijuma u formu podesnu za proizvodnju energije, evropski razvoj nuklearnih tehnologija ostavio je države zavisnim od spoljnih saradnika koji popunjavaju praznine u proizvodnji i servisiranju.
Stručnjaci procenjuju da je potrebno najmanje četiri ili pet godina pre nego što EU dosegne nivo koji bi mogao da se poredi sa "Rosatomovim" kapacitetima, ali čak i da se proces ubrza biće potrebno još više vremena da dostigne njegov globalni uticaj i spektar usluga.
U tekstu se navodi da postoje pritisci da se "Rosatom" izbaci iz evropskog lanca snabdevanja, naročito otkako su ruske snage zauzele nuklearnu elektranu Zaporožje i postavile "Rosatomove" inženjere da vode računa o njoj, navodi "Blumberg". Više od godinu dana posle toga, i dalje je svakoj kompaniji pojedinačno ostavljeno da odluči o tome da li želi da nastavi poslovanje sa ruskim gigantom.
Do sada su mnogi nastavili uobičajenu saradnju, a "Rosatom" je zabeležio porast u izvozu od 20 odsto.
U slučaju eventualnog uvođenja sankcija, "Nukem" bi mogao jednostavno da stavi katanac u bravu i preseli se u drugu, prijateljskiju zemlju. Mnogi i dalje biraju da je angažuju zbog njenog ogromnog iskustva. Države poput Litvanije ili Finske potpuno su obustavile saradnju sa "Rosatomom", dok Češka, Slovačka i Bugarska traže načina da se odvoje od ruskih dobavljača, ističe se u tekstu.
Zvaničnici u "Nukemu" kažu da je obavljanje posla iz dana u dan sve izazovnije, transferi novca duže traju, kao i pribavljanje odgovarajućih odobrenja kako bi tehnologija prešla granicu, dok neki klijenti oklevaju da potpišu ugovore.
Iz nemačke kompanije je objašnjeno za "Blumberg" da vlasnik razmatra da ponudi prodaju kompanije strateškom investitoru sredinom godine i da su razgovori sa zainteresovanim stranama već u toku.
Ako se to ne dogodi, budućnost kompanije možda će biti van EU. "Rosatom" već gradi nuklearne elektrane u Bangladešu, Kini, Egiptu i Turskoj, uz desetine ugovora o kojima se pregovara. Ti ugovori obezbeđuju dotok sredstava za naredne decenije.
I "Nukem" ima ugovor van EU: njegovi specijalisti trenutno rade na izgradnji centra za odlaganje otpada u Pekingu, koji bi trebalo da opslužuje dva nuklearna reaktora koja tu gradi "Rosatom" i koji će biti pušteni u rad 2028. godine.