Odnosi Nemačke i Francuske su u krizi i sada je najgori mogući trenutak za to, piše "Dojče vele" i dodaje da odlaganje ovogodišnjeg Saveta ministara pokazuje koliko je dubok jaz između partnera.
"To ne uspeva da prikrije ni poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, koja je na brzinu zakazana za ovu sredu", ističe nemački državni medij.
Iako je iz Jelisejske palate saopšteno da odlaganje Saveta ministara ne govori ništa o stanju nemačko-francuskih odnosa, mnogi su to objašnjenje dočekali sa sumnjom.
"Od 1963. godine, od kada ti sastanci na vrhu postoje, nikada nijedan nije bio otkazan", kaže Štefan Zajdendorf, zamenik direktora Nemačko-francuskog instituta.
On upozorava da su ti sastanci "zaista važni" za nemačko-francusku osovinu, te da u Evropi ne može da se primeni američka doktrina prema kojoj jedna velika država sama preuzima vodeću ulogu, dok je ostale slede.
"Nijedna evropska zemlja nije dovoljno velika da bi se sama brinula za političku stabilnost. Potreban nam je načelni dogovor Nemačke i Francuske, čije su pozicije uvek najudaljenije jedna od druge. Onda ostale države-članice mogu da se orijentišu prema tom srednjem putu", objašnjava Zajdendorf.
Međutim, čini se da obe strane daju prednost samostalnom delovanju. Berlin je nedavno usvojio paket pomoći zbog rastućih cena gasa i struje vredan 200 milijardi evra, a da prethodno o tome nije informisao Pariz, podseća "Dojče vele" i dodaje da se tako nešto moglo očekivati, s obzirom da takva finansijska injekcija može da poremeti tržišne mehanizme.
"Osim toga, Nemačka je zajedno sa desetak drugih država, ali bez Francuske, nedavno na jednom sastanku članica NATO potpisala dogovor o projektu za zajednički protivvazdušni odbrambeni sistem, i pored toga što Francuska zajedno sa Italijom već radi na protivraketnom sistemu Mamba", navodi se u tekstu.
Nakon toga, usledila je odluka Makrona da, zajedno sa Španijom i Portugalijom, započne gradnju novog gasovoda između Barselone i Marselja koji bi služio za transport vodonika, što predstavlja zamenu za planiranu poveznicu između Španije i Francuske, preko Pirineja, koju podržava Berlin.
"Obe strane idu na živce jedna drugoj. Nemačka smatra da može da postigne multilateralne dogovore sa manjim zemljama mimo Francuske, a Francuska još od Makronovog govora 2017. na Univerzitetu Sorbona čeka da se Nemačka izjasni za veći stepen evropske integracije", podseća Zajdendorf.
Sa druge strane, Sofi Pornšlegel iz Evropskog centra za politiku upozorava da Evropa nema vremena za tako nešto usled sukoba u Ukrajini, te da kontinentu predstoji energetska kriza.
"Ako budemo imali sreće pa ne bude hladno, ovu zimu ćemo još i da preguramo. Ali dugoročno nam je potrebno evropsko rešenje za visoke cene energenata, recimo fond solidarnosti. Ako više sebi ne možemo da priuštimo energiju, to onda vodi u ekonomsku krizu i rast nezaposlenosti", ističe Pornšlegel i dodaje da sadašnje podele u Evropi idu na ruku ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
Da je ova kriza između dve zemlje dublja nego ijedna do sada, smatra Žak-Pjer Gugen sa pariskog Instituta za međunarodne i strateške odnose i navodi da manje zemlje sada dovode u pitanje vodeću ulogu namečko-francuskog tandema.
Stavovi dve zemlje znatno se razlikuju i kada je reč o odbrambenoj politici, kaže Ronja Kempin iz Fondacije za nauku i politiku u Berlinu i navodi da se Nemačka odlučila za veće vojne izdatke, ali da taj novac pre troši na direktnu kupovinu, nego na zajedničke vojne projekte.
Štefan Zajdendorf iz Nemačko-francuskog instituta ipak vidi svetlo na kraju tunela jer, kako kaže, do sada su svi nemački i francuski lideri na kraju shvatili da ne mogu jedni bez drugih, "čak i kada je iznalaženje kompromisa bilo veoma naporno".