Evropska unija namerava da izvrši pritisak na Južnu Koreju kako bi Ukrajini isporučila municiju, piše "Euraktiv".
EU bi mogla da preduzme takve korake tokom posete predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela i šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen Seulu 22. maja, za kada je planiran redovni samit EU i Južne Koreje i susret sa predsednikom Jun Sok-jolom.
S obzirom na činjenicu da će fabrikama u EU biti potrebno nekoliko meseci da povećaju proizvodnju, Evropa očekuje da Južna Koreja priskoči u pomoć. Donacije Kijevu pogoršane su i zbog nedostatka velikih količina eksploziva dostupnih na tržištu.
"Južna Koreja ima kapacitet da obezbedi municiju u kratkom roku", rekao je za "Euraktiv" Ramon Pačeko Pardo, predsednik Centra za bezbednost, diplomatiju i strategiju Slobodnog univerziteta u Briselu (VUB).
S obzirom da su zalihe u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskoj uniji niske, oni traže da im Južna Koreja obezbedi municiju u kratkom roku, ne samo da bi popunili svoje zalihe, već i da bi direktno obezbedili Ukrajinu, dodao je.
Pored toga, "municija korejske proizvodnje kompatibilna je sa standardima NATO-a", što znači i sa velikom količinom opreme koju koriste Oružane snage Ukrajine.
Politička poenta
Iako su države članice EU donekle popunile zalihe kupovinom iz Južne Koreje, njima nije dozvoljeno da oružje potom doniraju Kijevu. Pačeko Pardo podseća da je Južna Koreja rekla da "sa pravne tačke gledišta nije moguće da obezbedi municiju zemlji koja je uključena u rat".
"Čak i ako Južna Koreja kaže da će direktno snabdevati Ukrajinu, oprema bi morala da ide preko Poljske. Proces odluke bi bio brži jer bi se njime upravljalo direktno, iako Južna Koreja već zna šta Ukrajina želi", dodao je.
Prema njegovim rečima, uticaj EU bio bi mali, jer su "SAD o tome već razgovarale sa Južnom Korejom, iako ne javno – a SAD su vojni saveznik, dok je EU partner".
"Međutim, tu je i politička poenta koja je važna, kako za Evropljane, tako i u znak podrške Ukrajincima."
Na hitno snabdevanje Kijeva većom količinom municije i oružja pozvao je i generalni sekretar NATO-a Stoltenberg prilikom posete Seulu u januaru.
Premijer Poljske Mateuš Moravjevki u aprilu je rekao da je ta država sa Južnom Korejom razgovarala o isporuci oružja i municije Kijevu, ali da "ne misli da će to biti moguće bez intervencije Amerike, jer se Južna Koreja plaši reakcije Rusije i Kine".
Opasan presedan
Pačeko Pardo kaže da je Seul u dilemi jer ne želi da napravi opasan presedan.
"Mislim da niko ne bi tužio vladu ili neku kompaniju u slučaju da odluče da obezbede naoružanje Ukrajini, iako je prodaja oružja zemlji u ratu zabranjena", naveo je.
Međutim, ako bi Južna Koreja promenila svoju politiku, onda bi se druge zemlje zapitale - "Zašto ne bismo i mi uradili isto?"
"To predstavlja presedan, jer bi svaka druga zemlja u ratu tražila isto. Tada bi za Seul postalo teško da im kaže ne", ističe Pačeko Pardo.
Predsednik Južne Koreje Jun Sok-jol ranije nije isključio mogućnost vojne podrške Kijevu u slučaju da "međunarodna zajednica ne bude htela da se miri" sa situacijom u Ukrajini. Posle objavljivanja intervjua, predsednička administracija je saopštila da stav vlade Južne Koreje u vezi sa isporukom oružja Ukrajini ostaje nepromenjen, a da su izjave predsednika "hipotetičke" prirode.