Svet
Raskol u G7: U zajedničkom saopštenju ministara finansija ipak ni reči o Kini
U toku samita koji će se održati u Japanu od 19. do 21. maja, lideri G7 bi trebalo da izdaju zajedničko saopštenje povodom tobožnje ekonomske prinude Pekinga, te da navedu kojim bi merama trebalo da mu se suprotstave
U zajedničkom saopštenju ministara finansija G7 i guvernera centralnih banaka nakon poslednjeg sastanka Kina uopšte nije pomenuta, što navodi na zaključak da su članice grupe najrazvijenijih zemalja Zapada po tom pitanju podeljene, te da nije sigurno da će uspeti da dođu do zajedničke izjave na samitu o merama za suprotstavljanje navodnoj "ekonomskoj prinudi" Pekinga, piše kineski "Global tajms".
Apsurd na sastanku G7, komentariše kineski list: "Šef bande kandiduje se za šefa policije."
Kako je prethodno javio "Blumberg", članice G7 se trude da koordinišu odgovore na, navodno, spornu kinesku ekonomsku praksu, a problem je što se zvaničnici još uvek prepiru oko toga treba li da budu strogi u svojim porukama Kini i potencijalnim konkretnim merama koje bi protiv nje mogle da se primene.
U toku samita koji će se održati u Japanu od 19. do 21. maja, lideri G7 bi trebalo da izdaju zajedničko saopštenje povodom tobožnje ekonomske prinude Pekinga, te da izjave kojim bi merama trebalo da se tome suprotstave.
"Omalovažavanje Kine u saopštenju G7 bilo bi posledica novog hladnoratovskog stanja svesti. To je širenje lažnih informacija ostatku sveta u okviru pokušaja da umanje sopstvenu odgovornost i opravdaju svoju samoživu netrpeljivost", rekao je zamenik predsednika ekspertskog komiteta Kineskog udruženja za međunarodnu trgovinu Li Jong za "Global tajms".
On dodaje da bi diskreditovanje Kine u zajedničkoj izjavi bio znak neodgovornosti i nesposobnosti G7 da se pozabavi gorućim pitanjima koja danas muče svet, naglašavajući da su mnoge probleme izazvale upravo države članice G7. Na primer SAD i njihovi preteći neizmireni dugovi i tehnološke prinude koje remete globalne lance snabdevanja.
"Ako bilo koju zemlju treba kritikovati zbog navodne ekonomske prinude, to bi trebalo da budu SAD. Amerika je previše natezala koncept nacionalne bezbednosti, zloupotrebljavala kontrolu izvoza i preduzimala diskriminatorne i nepravedne mere prema stranim kompanijama. Time se ozbiljno krše principi tržišne ekonomije i fer konkurencije", rekao je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin.
Prema izveštajima medija, sankcije američke vlade su od 2000. do 2021. godine porasle za 933 odsto.
"Za razliku od SAD i Japana koji se snažno zalažu za planove suprotstavljanja Kini, ostalim članicama G7 je teško da postignu konsenzus o konkretnim zajedničkim merama kao što je povećanje carina", rekao je Džou Jongšen, zamenik direktora Centra za japanske studije na Kineskom univerzitetu za spoljne poslove za "Global tajms".
"Članice G7 kao što su Nemačka, Francuska i Italija i dalje cene sopstvene privrede i nadaju se da će ojačati ekonomske odnose sa Kinom kako bi osnažile svoje ekonomije. Pored toga, njihova spoljna politika se razlikuje od relativno ekstremne politike SAD i Japana", dodao je on.
Kako se ističe u komentaru "Global tajmsa", Japan, koji predsedava G7 ove godine, aktivnije je i radikalnije zagovarao uvođenje zajedničkih mera protiv Kine od SAD.
"Kako će se održati samit G7 zavisi od stava zemlje domaćina. Ako se isprovocira Kina, značajan deo računa će biti naplaćen Japanu. Ako se sastanak G7 iskoristi za širenje zlonamernosti prema Kini, to će definitivno imati negativan uticaj na sam Japan", dodaje kineski list podsećajući na slučaj "Plaza" iz osamdesetih godina prošlog veka, kada su SAD primorale jen na oštru apresijaciju, što je dovelo do "izgubljenih 30 godina" japanske ekonomije.
