U susret sastanku G7 u Hirošimi kolumnista "Špigla" konstatuje da će slike sa istog morati pažljivo da se obrade, budući da planetarni sukob raste i sve je intenzivniji, kao i to da će se teško prikriti činjenica da je svetski poredak kojim dominira Zapad na kraju.
Očigledna indikacija je da se Rusija, uprkos oštrim sankcijama koje su uvele SAD, EU, Velika Britanija, Japan i drugi saveznici, nije urušila. MMF je naveo da se ruska ekonomija do sada pokazala otpornijom nego što se očekivalo, te da će, po ekspertima u Vašingtonu, ove godine rasti brže od proseka evrozone, čak i ako se pojačaju sankcije na zapadnu tehnologiju.
"Zapad je zamrznuo ruske devizne rezerve u dolarima, evrima i funtama, u velikoj meri sprečio trgovinu između Zapada i Istoka, smanjio uvoz nafte i gasa ili na njih uveo gornju cenu, zabranio osiguravačima da osiguravaju pomorski transport i još mnogo toga. Ali moskovska ekonomija nastavlja da napreduje. I to pokazuje koliko se svet promenio poslednjih godina", piše kolumnista "Špigla".
Neuspeh zapadnih sankcija i polarizacija planete
Glavni razlog zašto sankcije Zapada uvedene Rusiji ne funkcionišu je jer ih brojne zemlje ne priznaju (Latinska Amerika, Afrika i veliki delovi Azije) ili ih pak zaobilaze. Kina, Indija i drugi kupuju rusku naftu i gas koje Zapad više ne želi ili ne može da dobije po sniženim cenama. Pri tome Rusija za njih ne prihvata zapadne valute.
Dakle, Rusija nikako nije odsečena od ostatka sveta – SAD i EU mogu da zabrane korišćenje dolara i evra, ali ne i juana ili rupija.
SAD i EU sada sve više ciljaju na zemlje i kompanije koje pomažu da se zaobiđu zapadna ograničenja Rusiji, što dodatno urušava njegov ugled i popularnost.
Dalje, Saudijci, koji su decenijama imali bliske veze sa SAD, idu svojim putem i to ne samo kada je reč o donošenju odluka o proizvodnji nafte. S tim u vezi treba obratiti pažnju na predstojeći samit Arapske lige u Rijadu.
Značajna je i nedavna poseta Pekingu brazilskog predsednika Lula da Silve, koja se, po rečima kolumniste "Špigla", može shvatiti kao nepogrešiv signal da zemlja nije voljna da bude rob Vašingtona, Berlina ili Brisela. Uz to Lula je ranije odbio da prodaje municiju za stare tenkove "leopard" a za potrebe Ukrajine.
Sve zemlje koje stoje između Zapada i novog kinesko-ruskog dalekoistočnog bloka odlučivaće o svetu u 21. veku, a radi se o većem delu planete. Među njima su i Indija, Indonezija, Brazil, Nigerija, Južna Afrika, države koje je Zapad ubrajao među svoje prirodne saveznike. Međutim, sada nema nikakvih naznaka o obnavljanju starih savezništva.
I što su ove zemlje pogođenije zapadnim sekundarnim sankcijama, to će se jaz između njih i Zapada povećati.
Međunarodna trgovina – igra moći
Međunarodna trgovina se pretvorila u igru moći velikih sila. SAD i EU su napustile svoju liberalnu trgovinsku doktrinu i sada posmatraju ekonomsku arenu kao mesto za strateške sporove.
Ne radi se samo o pritisku na Rusiju da prekine rat već o tehnološkom obuzdavanju Kine, nastojanju da sopstvena industrija bude otpornija, postizanju ciljeva klimatske politike i još mnogo toga – svi ovi motivi predstavljaju prepreke za ekonomsku razmenu i umanjuju razvojne mogućnosti Globalnog juga.
Peking, nasuprot ovome, sprovodi sopstvenu trgovinsku strategiju, vezanu za inicijativu "Pojas i put".
Grupi 7 je, umesto da nagrađuje dobro ponašanje odsustvom sankcija, potreban novi model privlačan zemljama van bloka, koji bi trebalo da otvori perspektivu razvoja i da se suprotstavi naizgled velikodušnim kineskim kreditima.
"A ima još nešto: iznutra Zapad izgleda sve truliji. Moramo ozbiljno da radimo na sebi ako želimo da pobedimo u novom hladnom ratu", navodi kolumnista "Špigla".
Samit G7 ogoljava slabosti Zapada
Na samitu G7, uprkos svim uglađenim slikama, teško da će se prikriti slabost Zapada. Američki predsednik Džozef Bajden ne zna da li će njegova vlada ostati bez novca za nekoliko nedelja, pošto u Kongresu ne mogu da se slože oko podizanja granice duga, a ukoliko se to desi, mogla bi da nastupi bankarska kriza koja ima potencijal da preraste finansijsku katastrofu globalnih razmera.
"Treba li Kini, Rusiji i njima sličnima dodatni dokaz dekadencije i nesposobnosti Zapada: Takav krah kao rezultat nefunkcionalnosti demokratskih institucija bio bi propagandna proslava za Peking i Moskvu", piše "Špigl".
U poređenju s Bajdenovom administracijom, rukovodstvo EU je potpuno dezorijentisano. Umesto da se sabere i napravi iskorak s obzirom na promenjenu situaciju pretnji, premalo se dešava prekasno.
Evropska vlada nema pojma u kom pravcu bi Evropa trebalo da se razvija, što je još jednom demonstrirao Olaf Šolc u bledom govoru ispred parlamenta EU. Francuz Emanuel Makron zalaže se za "stratešku autonomiju" za koju EU nema ni vojna sredstva ni političke strukture. Velika Britanija je senka same sebe jer je oslabila izlaskom iz EU. U Evropi se slabo mogu videti ekonomska dinamika i razumne političke energije. Ne, Zapad zaista ne ostavlja dobru sliku", komentariše "Špigl".
Ekonomija posustaje. Evropska vojska je slaba. Jedino raste – dug.
Francuska štrajkuje protiv penzione reforme. Nemačka se prilagođava sve većem osiromašenju. Italija je uveliko na tom putu. Populisti spremaju nestašluke sa obe strane Atlantika.
"Život je možda i dalje dobar u Evropi i Severnoj Americi. Ali da li mi ozbiljno verujemo da možemo da poslužimo kao održivi model? Možemo li biti inspiracija neopredeljenim delovima sveta? Hoćemo li opstati u sistemskom nadmetanju s dalekoistočnim režimima? Ozbiljno sumnjam u to. Moramo da budemo bolji – na više načina", zaključuje kolumnista "Špigla".