Brojanje preostalih glasova na opštim izborima u Turskoj koji su održani juče polako se privodi kraju, a u ovom trenutku je već izvesno da će se naredni predsednik te zemlje birati u drugom krugu predsedničkih izbora.
Tamo će koplja ukrstiti aktuelni predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji je osvojio najviše glasova - oko 49,4 odsto - ali nije uspeo da osvoji apsolutnu većinu, dok je kandidat ujedinjene opozicije Kemal Kiličdaroglu osvojio oko 45 odsto glasova. Treći kandidat Sinan Ogan osvojio je oko 5,2 odsto glasova, te bi njegova potencijalna podrška nekom od kandidata u drugom krugu mogla da odigra ključnu ulogu.
Istraživanja javnog mnjenja pre samih izbora pokazivala su da će nadmetanje dvojice vodećih kandidata biti tesno, ali su davala blagu prednost Kiličdarogluu. Konačni rezultati pokazuju da su ankete ipak potcenile iskusnog Erdogana, koji je i pored ozbiljne ekonomske krize u kojoj se Turska nalazi i zemljotresa koji je tu zemlju pogodio pre nekoliko meseci dobio podršku skoro polovine turskih glasača.
Rezultati izbora u Turskoj nisu preterano iznenađujući, zato što ankete u toj zemlji tradicionalno nepouzdane, kaže istraživač i saradnik Instituta za evropske studije Srboljub Peović.
"Bilo je očekivano da će Erdogan dobiti više glasova, zato što su ankete u Turskoj dosta nepouzdane. One imaju tendenciju da izostave određene grupe stanovnika, poput dijaspore, birokrata i nacionalista, koji nemaju poverenja u ankete. Dobra lekcija su izbori 2018. godine, kada su one promašile skoro sve", kaže on za RT Balkan.
Dok su Kiličdaroglu i njegova Republikanska narodna partija (CHP) odneli tesne pobede u velikim gradovima poput Istanbula, Ankare i Izmira, Erdogan i AK partija bili su ubedljivi širom centralne, istočne i južne Turske, kao i u ruralnim oblastima i manjim gradovima.
Zanimljivo je da je Erdogan ostvario ubedljivu pobedu u oblastima koje je početkom februara pogodio razoran zemljotres, poput Gazijantepa u kom je dobio oko 60, odnosno Karamanmarasa gde je dobio čak 72 odsto glasova.
Erdogan u blagoj prednosti pred drugi krug, ali je rezultat i dalje neizvestan
Iako svi glasovi iz dijaspore još uvek nisu prebrojani, jasno je da će doći do drugog kruga, što je potvrdio i sam predsednik Turske. Rezultati izbora su, ipak, sa više razočarenja dočekani među opozicijom, dok je u Erdoganovoj partiji pokazali dozu umerenog optimizma.
"Erdogan je u svom govoru prihvatio nadmetanje u drugom krugu. To će mnogi na Zapadu pokušati da predstave kao njegov poraz, iako to nije tačno. Ta lestvica 50 odsto plus jedan glas je visoka za svaku demokratiju", kaže za RT Balkan Bojan Budimac, novinar i analitičar koji u Turskoj živi više od 20 godina.
On je dodao da je blago iznenađenje predstavlja trećeplasirani kandidat Sinan Ogan, koji je dobio pet odsto glasova, iako su mu ankete davale tek dva do tri odsto.
"Ogan je pre izbora dao neozbiljnu izjavu da će, ako dođe do drugog kruga, on 'trgovati' svojom podrškom, odnosno da će tražiti ustupke od dvojice glavnih kandidata. Verujem da je i on iznenađen svojom podrškom i niko ne zna koje je poreklo tih glasova. On je pre desetak godina bio u Partiji nacionalističke akcije (MHP) koja je danas bila u koaliciji sa Erdoganom, ali je izbačen 2015. godine. Dobar neo MHP-a ga je optuživao da je Gulenista", naglašava Budimac.
Naš sagovornik objašnjava da, iako se predstavlja kao nacionalista, Ogunova podrška Erdoganu nije zagarantovana. Ipak, on smatra da taj kandidat ne raspolaže sa "svih pet odsto" ljudi koji su glasali za njega, te da nije izvesno da li bi njegova podrška nekom od kandidata mogla da utiče na konačni rezultat izbora.
Srboljub Peović smatra da će drugi krug biti neizvestan, ali da je Erdogan u blagoj prednosti.
"Ni jedna mogućnost se ne može odbaciti u drugom krugu, ali je Erdogan u boljoj poziciji. Oganovi glasači ne vole ni jednog ni drugog kandidata, ali će makar deo njih glasati za Erdogana. On je Azer koji zastupa interese nacionalističke, istočne,Turske", naglašava on i dodaje da bi i 12-13 odsto glasača koji nisu izašli na prvi krug mogli da budu značajni.
Atmosfera u Turskoj pred drugi krug izbora - napeta
Bojan Budimac navodi da su Erdoganovoj partiji pokazali optimizam nakon objavljivanja rezultata prvog kruga, kao i da su pristalice njegove partije izašle na ulice Ankare i pre nego što se on prvi put obratio nakon izbora.
"Republikanci su pokušali da 'zamute vodu' veoma rano, tako je (gradonačelnik Istanbula Ekrem) Imamoglu proglasio pobedu opozicionog kandidata na 40 odsto prebrojanih glasova. Nakon toga su izmislili da agencija Anadolija usporava objavljivanje rezultata, da bi na kraju tek priznali rezultate", kaže Budimac.
On ne isključuje mogućnost da bi opozicija mogla da ospori rezultate drugog kruga izbora, kao i da bi mogli da organizuju proteste ukoliko glasanje ne bude prošlo onako kako su zamislili.
"Opasnost od toga da opozicija neće priznati rezultate izbora uvek postoji, ono što je sigurno je da je Kiličdaroglu, kada je pre jedno 3-4 godine protiv partijske volje proglasio Džanan Kaftančioglu predsednicom istambulske partijske podružnice, rekao da mu u Istanbulu 'treba osoba koja može da zakuva ulice'. Njoj je u međuvremenu zabranjena politička aktivnost na nekoliko godina, ali ona je i dalje medijski prisutna i vezana za ultralevičarske i terorističke organizacije", objašnjava on.
Ukoliko rezultati izbora budu tesni, i jedna i druga strana bi mogle da budu u izazovu da ospore rezultate, u zavisnosti na čiju stranu budu pretegli, smatra Peović.
"Ukoliko se bude brojao svaki glas, opozicija će biti u iskušenju da to ne prizna, a isto važi i za vlast, pa Tursku od nemira može spasiti velika pobeda jednog ili drugog kandidata. Kampanja je već obilovala nasiljem, tako da nije isključeno da će atmosfera biti užarena. Opozicija je glasnija nego inače, nije isključeno da u slučaju male razlike dođe do nemira", naglašava on.
Parlamentarni izbori mogli bi biti ključ turske budućnosti
Još jedan značajan razvoj događaja koji je zbog predsedničkih izbora gurnut u drugi plan predstavlja činjenica da je Narodna koalicija, koju čine Erdoganova AK partija i Partija nacionalističke akcije (MHP) Delveta Behčelija osvojila većinu u turskom parlamentu, dok je Nacionalna koalicija, koju predvodi Kiličardogluova CHP, osvojila tek 35 odsto glasova.
"Sva obećanja opozicije su pala u vodu zato što su AK partija i njeni saveznici osvojili većinu u parlamentu, i to je ogromna prednost za Erdogana", kaže Budimac i dodaje da opozicija, čak i u slučaju da Kiličdaroglu pobedi na izborima, neće moći da sprovede značajan deo svog programa bez stabilne skupštinske većine.
"Ukoliko opozicioni kandidat pobedi na predsedničkim izborima, došlo bi do blokade nalik na one koje postoje u Americi, gde demokrate kontrolišu Belu kuću a republikanci Predstavnički dom. To je takođe realan scenario koji se ne može otpisati", dodaje on.
Turska je do 2017. godine bila parlamentarna republika, u kojoj je glavna politička figura bio premijer izabran u parlamentu. Ipak, ustavnom reformom iz te godine funkcija premijera je ukinuta, a uveden je predsednički sistem nalik na onaj u Americi, gde se predsednik nalazi na čelu izvršne vlasti. Ustavne reforme izglasane su na referendumu tesnom većinom od 51 odsto glasova "za" i 48 odsto glasova "protiv".
"Bez većine u parlamentu, opozicija neće moći da sprovede inicijativu za ustavnu reformu i referendum. Prvo, obećanje da će se vratiti sistem od pre 2017. godine je teško ostvariv. Drugo, čak i ako Kiličdaroglu pobedi u drugom krugu, on će se naći u nebranom grožđu, jer se on zalaže za jači parlament i vladu, ali u istom tom parlamentu neće imati većinu", navodi Peović.
Turska ulazi u nepoznate vode, kaže naš sagovornik i podseća da u toj zemlji do sada nije bilo predsedničkih izbora koji su završavali u drugom krugu.
"U Turskoj vlada mišljenje da Erdogan pobeđuje u drugom krugu, to govori i opozicija. Ipak, predstoje nam dve duge i napete nedelje", zaključuje Budimac.