Visokotehnološke mašine koje mogu da prođu kroz evrokratski žargon rekordnom brzinom zamenile su stotine prevodilaca koji rade za EU, smanjujući jedno od najvećih i najstarijih odeljenja među višejezičnim institucijama u Briselu.
A ovo bi mogao biti samo početak, jer novi AI (veštačka inteligencija) alati imaju potencijal da dalje zamene ljude, piše "Politiko".
Prevodioci su osnovni zupčanici u složenoj mašini EU, jer svaki pojedinačni zvanični tekst mora biti preveden na 24 radna jezika EU pre nego što stupi na snagu. Do pre nekoliko godina, ovaj herkulovski zadatak su obavljali sami ljudi. Ali ne više.
Podaci Evropske komisije, izvršnog ogranka EU, pokazuju da se njena prevodilačka jedinica smanjila za 17 odsto tokom poslednje decenije kako je proširila upotrebu mašinskog prevođenja.
Tehnologija štedi vreme, rekao je za "Politiko" veteran prevodilačke službe Markus Foti, koji sada vodi odeljenje komisije za mašinsko prevođenje i dodao da, iako se posao prilagođava AI, ljudski element ostaje od suštinske važnosti.
"Svet se menja, a prevođenje ne može da ostane po strani", rekao je Spiridon Pilos, bivši zvaničnik komisije koji je nadgledao uvođenje mehanizama za prevođenje 2013, i dodao: "Mašinsko prevođenje pomaže prevodiocima, ali ih ne može zameniti. Uvek postoji potreba za ljudskom stručnom validacijom."
Kako je prevod postao digitalan
Kako su se nove zemlje članice pridružile klubu početkom 2000-ih, čime je na kraju broj zvaničnih jezika EU povećan na 24, EU je razvila efikasnije alate kako je njen učinak prevođenja rastao.
"To je bio sistem zasnovan na pravilima gde ste zaista morali da kreirate rečnike, gramatička pravila i pravila transformacije. Bio je to veoma glomazan i intenzivan posao", rekao je Diter Rumel, šef informatike u prevodilačkoj jedinici komisije.
Obim posla prevodilaca komisije porastao je sa oko dva miliona stranica u 2013. na dva i po miliona u 2022, prema portparolu izvršne vlasti EU.
Nova mašina vođena podacima pokrenuta je 2013. - da bi četiri godine kasnije bila zamenjena još sofisticiranijim sistemom za prevođenje sa boljim performansama. Taj sistem koristi veštačku neuronsku mrežu ili računarske čvorove u strukturi, koja oponaša neurone, kako bi predvidela redosled reči.
Ovi napredni alati omogućili su manjem broju zaposlenih da prevedu sve veći deo zakonodavstva EU, ali su proredili prevodilačke redove. Stalno osoblje u namenskoj jedinici za prevođenje komisije – poznatoj u briselskom žargonu kao DGT – smanjilo se sa oko 2.450 u 2013. na oko 2.000 u 2023.
Tokom istog perioda, problemi mentalnog zdravlja i slučajevi sagorevanja značajno su porasli među prevodiocima, kaže šef sindikata zaposlenik Kristijan Sebastijani. To je uzrokovano povećanim opterećenjem i pritiscima, objasnio je on.
"Autsorsing" (radnici na ugovor, spoljni saradnici) se povećao u poslednjoj deceniji - sa 26 posto ukupne proizvodnje DGT-a u 2013. na 36 procenata u prvom tromesečju 2023. - pošto je komisija angažovala spoljne radnike kako bi rasteretila stalno zaposlene.
Potrošnja komisije na prevođenje porasla je sa 26,5 miliona evra u 2012. na 35,8 miliona evra u 2023. zbog povećanja budžeta za spoljne saradnike (sa 12,6 miliona evra u 2012. na 20,4 miliona evra u 2022.).
"Odbrana višejezičnosti nije popularna bitka – jer je skupa", rekao je Sebastijani i dodao da smanjenje broja prevodilačkih poslova preti da oslabi višejezičnost EU u korist engleskog jezika.
Život posle veštačke inteligencije
Nezadovoljni mladi prevodioci žale se da snose najveći teret automatizacije, pošto je početnih poslova u komisiji sada manje sa AI, uprkos povećanog obima posla.
Godišnji broj novih angažovanih prevodilaca opao je sa 112 u 2013. na 59 u 2022.
Ali, zvaničnici kažu da su ljudi i dalje potrebni za obavljanje osetljivih zadataka.
Pilos naglašava da "prevodilac uvek ima (krajnju) odgovornost i odgovoran je za rezultate" - posebno kada su u pitanju važni tekstovi. "Za te stvari, oni i dalje više vole da ljudi prevode od nule, posebno zato što je u pitanju osetljiv materijal", tvrdi on.