Zašto je Latinska Amerika okrenula leđa Zelenskom?

Ukrajina i Zelenski su "propali" u Latinskoj Americi, smatra bivši vojni poručnik i autor eseja "Crna knjiga španske vojske" Luis Gonzalo Segura.

Stav tog dela sveta prema Kijevu je takav da podrška predsednika Gvatemale Aleksandra Đamateija Ukrajini, u najmanju ruku izgleda "neobično" u situaciji kada ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba pokušava da vrbuje i ostale "zemlje Latinske Amerike da zauzmu stav Gvatemale".

Jer, kako zapaža Gonzalo Segura, petnaest meseci nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, jasno je da je Latinska Amerika okrenula leđa toj državi.

"I stoga, i SAD, Evropi i NATO-u. Jer neuspeh Ukrajine u Latinskoj Americi je neuspeh celog Zapada i znak nedvosmislenog gubitka uticaja u regionu i na većem delu planete", konstatuje on.

Autor ovog teksta podseća da je i čitava hronika odnosa Ukrajine sa ovim delom sveta jedan veliki neuspeh.

Zelenski se, tako, Latinske Amerike setio tek pola godine od početka sukoba, i zatražio joj pomoć.

"I to nije bilo čak ni na velikom međunarodnom forumu ili skupu, u nacionalnom parlamentu ili na bilateralnom sastanku, već u skupštinskoj sali univerziteta. Bila je to telekonferencija na jednom katoličkom univerzitetu Čilea za koji niko nije ni čuo. Jer nisu joj prisustvovali ni čileanski predsednik Gabrijel Borić, ni ministar spoljnih poslova zemlje Antonija Urehola niti bilo koja druga čileanska ličnost. Tvrdili su da su previše zauzeti da bi slušali Zelenskog", prenosi Gonzalo Segura.

Tadašnja poruka iz Čilea "ne trgujte sa Rusijom", ponovila se, zatim, i u Meksiku, dok je Zelenski učestvovao u video-pozivu sa poslanicima donjeg doma te zemlje iz grupe meksičko-ukrajinskog prijateljstva. I to je, piše autor, dovelo do podsmeha.

Zelenski je, kako primećuje ovaj vojnik, ponovo tražio jedinstvo Latinske Amerike protiv Rusije, bez prisustva predsednika ili vladinog organa ili ličnosti relevantne za dotičnu zemlju.

Dijalog gluvih

Odnos između Ukrajine i ovog dela sveta on ocenjuje kao "dijalog gluvih".

"I Andres Manuel Lopez Obrador i Luiz Inasio Lula da Silva dali su mirovne predloge koji se na Zapadu smatraju gotovo uvredom. A to je zato što Zapad ne traži mir, već predaju. Razlika je više nego značajna, zbog čega se latinoamerički predlozi nisu ni čuli. Kao što ni Latinska Amerika ne sluša ni Ukrajinu ni Zapad", konstatuje on.

Gonzalo Sekura podseća, međutim, da zapadnoj konfrontaciji sa Rusijom osim u Latinskoj Americi, nedostaje i podrška Afrike i ostatka planete.

"Zapadne sankcije Rusiji podržali su samo Zapad i neki njihovi drugari. Ni Latinska Amerika ni ostatak planete nisu za to, između ostalog i zbog toga što su bili prepušteni svojoj sudbini dok su vekovima trpeli strašnu pljačku. Latinska Amerika je najneravnopravniji region na planeti, a Afrika najsiromašniji. I to nije slučajno", ističe autor.

On zatim osvetljava i odgovornost Zapada u ovoj "neupitnoj realnosti".

Sistem koji je nametnula zapadna hegemonija, kako kaže, nije najpravedniji, a njihova "divlja pljačka" dovela je do toga da SAD sa ostatkom Zapada izgubi uticaj u Latinskoj Americi i ostatku sveta. I to u korist Rusije i Kine.

Smrću punili džepove

"Kina i Rusija nisu ispraznile latinoamerička nedra svojim osvajanjem kao što su to učinili Španci i ostali Evropljani, istrebljivanjem starosedelačkog stanovništva i silovanjem, maltretiranjem, potčinjavanjem ili porobljavanjem njihovih predaka. Situacija je bila toliko ekstremna da su u morali da uvoze Afrikance da zamene potlačene koji nisu preživeli", obrazlaže on.

Dodaje da ove dve zemlje nisu ni te koje su Latinsku Ameriku učinile svojom prćijom, preko diktatora koji su ubijali predsednike i bacali protivnike u more.

Uostalom, dok Zelenski javno tvrdi da je njegov cilj da odbrani Ukrajinu od Rusije, dokumenti Pentagona, kako podseća ovaj bivši vojnik, pokazuju da su njegovi planovi mnogo ambiciozniji, odnosno da on želi da napadne Rusiju.

"A ako pogledamo malo dalje, Ukrajina je decenijama bila jedan od najvećih izvoznika oružja, posebno u oblasti najkrvavijih sukoba na planeti. Nijedna zemlja nije prodala više oružja Sahelu između 2008. i 2014. od Ukrajine, zemlje koja je između 2014. i 2018. godine, nakon što je sukob izbio na njenoj teritoriji, rangirana kao dvanaesta zemlja po izvozu oružja na svetu. Oni ne vole rat u svojoj zemlji, ali im se u drugim zemljama rat izgleda mnogo sviđa", konstatuje Gonzalo Sekura.

Zato je, kako on podvlači, "u najmanju ruku upitan" zahtev Ukrajine da ne trguje sa Rusijom, dok je "smrću u Africi sama napunila džepove".