Tokom poslednjih pedeset godina zapadnoevropske energetske kompanije razvijale su duboke poslovne veze sa sovjetskom, a potom ruskom gasnom industrijom, piše Alen Rejli, viši saradnik u Atlantskom savetu iz Vašingtona za "Nešenel interest". Nemački kancelar Gerhard Šreder, koji je otvorio put za projekat gasovoda Severni tok 1, danas zagovara jačanje energetskih veza Nemačke i Rusije.
Za Šredera, konflikt u Ukrajini ne znači prekid poslovanja sa Rusijom. Trenutno je izvoz ruskog gasa iz gasovoda u Evropsku uniju opao. Ipak, u Nemačkoj premijer Saksonije poziva na popravljanje gasovoda Severni tok 1 i na obnavljanje dotoka ruskog gasa. U Italiji je Paolo Skaroni izabran za predsednika italijanskog energetskog giganta ENEL. Ovi političari se zalažu za obnavljanje ugovora o gasu sa Moskvom.
Na prvi pogled, "rešrederizacija" izgleda nemoguća. Uvoz ruskog gasa u Evropu je sa 40 odsto pao na svega pet odsto. Nemačka, kao najveći ruski uvoznik gasa, obezbedila je nekoliko novih brodova za uvoz LNG-a. Nemački ministri pozivaju na energetsku diversifikaciju.
Međutim, ispod radara, ruski prirodni gas nije nestao iz Evrope. Zapravo, uvoz ruskog LNG-a se povećao i trenutno je na drugom mestu u odnosu na LNG iz SAD.
"Rešrederizacija": Povratak ruskog gasa
Podrška uvozu gasa iz Rusije nije nestala. Premijer Saksonije Mihael Krečmer zalaže se za popravljanje Severnog toka 1, koristeći kao argument gašenje nemačkih nuklearnih elektrana, od kojih su poslednje tri isključene 15. aprila. To se uklapa u široku strategiju zagovornika ruskog gasa. Gubitak šest nuklearnih elektrana za poslednje tri godine povećao je potražnju za energijom. Niko u Nemačkoj ne želi da se vrati na ugalj. Nemačkim zagovornicima uvoza ruske energije potrebna je hladna zima. U tom slučaju biće pokrenuta popravka Severnog toka 1 i povratak uobičajenom poslovanju, navodi se u tekstu.
"Šrederizacija", koja podržava veze sa ruskim energetskim tržištem, tipična je za čitav zapadnoevropski energetski sektor. Sada se "rešrederizacija" može videti na delu u Italiji, gde je vlada Melonijeve, podržana Berluskonijem, imenovala Paola Skaronija za predsednika italijanske energetske kompanije ENEL.
Skaroni od pre ima odličan odnos sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Takođe, on je podržao projekat Južni tok, koji je trebalo da obezbedi tranzit za ruski gas. Cilj Moskve, kako piše Rejli, nije samo da smanji ukrajinske prihode, već i da umanji značaj Ukrajine za EU.
Skaroni smatra da će Italiji i ubuduće biti potreban ruski gas. Skaroni bi mogao koordinisati svoje akcije sa nemačkim energetskim establišmentom. Za nastavak uvoza gasa iz Rusije potrebna je hladna zima, nedovoljni uvoz LNG-a iz SAD i visoke cene energije. "Rešrederizacija" zapadnoevropskog energetskog sektora će tada postati ponovo aktuelna.