Mnogi birači i većina medija u Turskoj su lojalni predsedniku Erdoganu, a njegovi protivnici su demoralisani. Izgleda da će Erdogan ostati predsednik Turske, piše nemački magazin "Špigl".
U drugi izborni krug 28. maja ulaze aktuelni predsednik Redžep Tajip Erdogan i njegov izazivač Kemal Kiličdaroglu. Visoko izborno veće je to sada i zvanično potvrdilo.
Niko od kandidata nije dobio više od 50 odsto glasova. Erdogan je osvojio 49,4 odsto, Kiličdaroglu 45 odsto, nacionalista Sinan Ogan 5,2 odsto.
Erdogan i dalje kontroliše svoju bazu
Na dan izbora, ispred sedišta stranke predsednika Erdogana, moglo se videti koliko su birači vezani za čoveka koga zovu reis (vođa). Atmosfera ispred sedišta stranke je pokazala da Erdogan jeste pravi vođa.
Njegove pristalice su ga satima čekale ispred balkona sa kojeg Erdogan tradicionalno drži pobedničke govore.
Oko 30 odsto birača pripada Erdoganovoj bazi. Oni mu bezuslovno veruju i ubeđeni su da on će povesti zemlju u bolju budućnost. Predsednik se oslanja na podršku u Anadoliji. Predugo ih je elitistički zapad zemlje gledao sa visine.
Izbori su pokazali da ni ekonomska kriza, ni razorni zemljotres nisu doveli do promene. Ekonomska kriza i zemljotres mogu imati i suprotan efekat: što je situacija haotičnija, to je biračka baza lojalnija.
Podele u turskom društvu
Politička desnica u Turskoj je na izborima bila podeljena u tri bloka. Prvi blok je vladajuća koalicija koju predvodi Erdogan.
Politička scena je fragmentirana, ali je Erdogan pokazao koliko je moćan, jer je njegova stranka zadržala većinu u parlamentu. Drugi krug predsedničkih izbora iznudio je Ogan, sa svojih 5,25 odsto. "Turski nacionalisti i kemalisti danas igraju ključnu ulogu", rekao je Ogan u intervjuu za "Špigl" neposredno posle izbora.
Pre izbora, spekulisalo se o tome da bi Kurdi mogli da naprave odlučujuću razliku. Sada izgleda verovatnije da će Ogan imati presudan uticaj na Erdoganovu pobedu. I, kao što je već nagovestio, možda će tu uslugu skupo naplatiti. On želi restriktivnu politiku prema izbeglicama i oštriji kurs prema Kurdima.
Ako Kiličdaroglu ne priredi neko iznenađenje u narednim danima, Turska će posle 28. maja skrenuti još više udesno.
Da li je Kiličdaroglu pogrešan kandidat?
U zemlji sa većinski sunitskim stanovništvom, kojom već 20 godina vlada Erdogan, opozicija je izabrala tehnokratu Kiličdaroglua, pripadnika alevitske manjine.
Kiličdaroglu je vodio prema većini anketa. Posle dve decenije Erdoganove vladavine, izgledalo je da većina Turaka žudi za promenama, za anti-Erdoganom.
Na izborima u nedelju, Kiličdaroglu je za više od četiri procenta zaostao za aktuelnim predsednikom. Sada čak i najveći optimisti u opozicionom taboru sumnjaju da će on uspeti da sustigne Erdogana.
U opoziciji bi trebalo da započne debata o tome da li je Kiličdaroglu bio pogrešan, nedovoljno harizmatičan kandidat. Soner Cagaptaj, ekspert za Tursku sa Vašingtonskog instituta, tvrdi da su konzervativni muslimani bili rezervisani prema Alevitu.
Kiličdaroglu stoji pred gotovo nemogućim zadatkom
Nije tajna da su mediji u Turskoj pod ogromnim pritiskom. Mnogi vlasnici medijskih kuća bliski su vladi predsednika Erdogana. Ekonomski interesi, tvrdi "Špigl", pobedili su slobodu štampe i pravo građana na informisanje.
Između 1. aprila i 1. maja, turska televizija je prenela više od 32 sata programa sa Erdoganovih predizbornih skupova, dok je Kilinčdaroglu dobio 32 minuta. To znači da građani nemaju pravu mogućnost da steknu predstavu o drugim kandidatima, ni da se informišu o drugim strankama.
Izbori mogu mnogo toga da promene u politici. Pre izbora opozicija je videla kako se pojavljuje novi pokret, koji prevazilazi verske i sekularne manjine. Sada je pitanje šta je od tog pokreta ostalo.
Kiličdaroglu se sada suočava sa gotovo nemogućim zadatkom. On mora ponovo da organizuje svoje demoralisane pristalice i povrati njihovu veru u pobedu u drugom izbornom krugu.
Broj onih koji nisu glasali bio je izuzetno mali. Ako Kiličdaroglu ne uspe da pridobije glasače, on neće imati nikakve šanse 28. maja.