Američki Kongres je spreman da se uhvati u koštac sa razvojem veštačke inteligencije (AI), u tematiku se uključuje i Bela kuća, ali ljudi koji su najviše razmišljali o rizicima unapređenja AI i dalje su podeljeni u zavađene tabore, prepucavajući se na Tviteru i u medijima.
Na jednoj strani su istraživači usredsređeni na trenutne i neposredne rizike tehnologije, kao što su sistemi veštačke inteligencije koji održavaju štetnu pristrasnost prema marginalizovanim grupama. Na drugoj su oni koji su fokusirani na dugoročniji rizik da bi u budućnosti veštačka inteligencija mogla da se okrene protiv čovečanstva na načine koje ne možemo da zaustavimo, i da bi postala egzistencijalna pretnja našoj vrsti, piše "Politiko".
Podela među stručnjacima, ističe se, veliki je problem za lidere u Vašingtonu, Briselu i svim drugim centrima moći koji trenutno razmišljaju o veštačkoj inteligenciji: ako ne znate o čemu da brinete, onda ne znate ni šta da radite u vezi sa tim. Obe strane imaju veoma ubedljive argumente, ali njihova nepomirljivost onemogućava efikasan odgovor u vezi sa veštačkom inteligencijom.
Konačno, treća grupa stručnjaka smatra da dva tabora imaju više zajedničkog nego što su voljni da priznaju. Istraživač oksfordskog Instituta za etiku u oblasti veštačke inteligencije Karina Prankl, kaže da bi, na primer, istraživanje o neposrednim pitanjima kao što je pristrasnost veštačke inteligencije vrlo verovatno pružilo uvide koji će biti od koristi u rešavanju maglovitih egzistencijalnih rizika.
Bio bi veliki podvig pomiriti dva tabora, konstatuje se u članku u kojem se dalje opisuju njihove karakteristike.
Oni koji se bave socijalnom pravdom, opisuju se kao mlađa i raznovrsnija gomila koja smatra da je tabor egzistencijalnog rizika star, beo i prevaziđen, zabrinut zbog naučno-fantastičnih scenarija na račun stvarnih problema koji trenutno utiču na ljude, poput nepravednih zatvorskih kazni ili pristrasnosti prilikom pregleda prijava za posao.
Zastupnici egzistencijalnog rizika optužuju tabor socijalne pravde da daju prioritet relativno uskom krugu pitanja u odnosu na dugoročni opstanak čovečanstva.
Zajednica istraživača veštačke inteligencije okupljena je oko nekoliko univerzitetskih gradova poput Oksforda u Engleskoj i Berklija u Kaliforniji. To je blisko povezana grupa, posebno u krugovima fokusiranim na egzistencijalni rizik od veštačke inteligencije, koja uključuje mnoge altruiste, članove utilitarističkog pokreta koji sponzoriše Sem Bankman-Frid (uhapšenii osnivač bankrotirale berze kriptovaluta FTX).
U ovom zatvorenom svetu, kažu istraživači, uključenima u različite tabore, teško je da vide dalje od svojih frakcijskih sporova.
Umesto da podstaknu dva tabora sarađuju na ostvarenju istog cilja, brz napredak AI i pažnja koju on dobija samo su učinili debatu oštrijom, navode stručnjaci.
Poslednje nedelje samo su još više raspirile vatru.
U martu je objavljeno otvoreno pismo, koje je između ostalih potpisao Ilon Mask, u kome se poziva na šestomesečnu pauzu u istraživanju veštačke inteligencije iz bezbednosnih razloga, ali je ono izazvalo kritike zbog previše fokusiranja na dugoročne rizike, a nedovoljno na diskriminaciju i nepravednost u stvarnom svetu, ističe se u članku.
Prošlomesečna odluka "oca" veštačke inteligencije Džefrija Hintona da napusti "Gugl" kako bi se usredsredio na to da upozorava na opasnosti od veštačke inteligencije izazvala je kritike da nije podržao saradnike koji su u kompaniji godinama ranije iznosili zabrinutost zbog pristrasnosti AI.
Ukazuje se i na to da se vodi debata da li zakon o patentima treba da pokriva izume napravljene pomoću AI. Iz "Gugla" navode da se trenutni zakoni o patentima odnose samo na pronalazače i traže pojašnjenje nadležnih državnih organa kako alati AI utiču na ukupan proces pronalaska.
Viši savetnik za patente u "Guglu" Lora Šeridan izjavila je da u kompaniji smatraju da "veštačka inteligencija ne treba da bude označena kao pronalazač prema američkom zakonu o patentima i verujemo da bi ljudi trebalo da poseduju patente za inovacije nastale uz pomoć AI".