Kako se Amerika borila protiv terorizma: Ubili 4,6 miliona ljudi, a druge ostavili da umru od gladi

Gde god je američka čizma kročila poslednjih decenija - nastao je haos. Umesto da u Kandaharu i Basri iskorene radikalni islam i poseju seme liberalne demokratije, kao što je to umislio Džordž Buš Mlađi, američki vojnici su za sobom ostavili zastrašujuće "knjigovodstvo smrti".

Ratovi protiv terorizma, koje su posle napada Al Kaide 11. septembra 2001. godine na njujorške kule bliznakinje povele SAD u znak odmazde, odneli su oko 4,6 miliona života, kaže se u najnovijem izveštaju Votson instituta Univerziteta Braun.

Prema proceni tima od 50 naučnika, pravnih stručnjaka, lekara i i zastupnika ljudskih prava, koji je od 2010. uključen u projekat "Troškovi rata" Univerziteta iz države Roud Ajlend, više od 906.000 ljudi, uključujući 387.00 civila, poginulo je u direktnim sukobima posle 11. septembra, a 38 miliona se vodi kao raseljeno ili izbeglo.

U periodu od 20 godina, do povlačenja iz Avganistana, američka vlada je potrošila više od osam biliona dolara na vođenje ratova.

Uprkos naporima da utvrde razmere stradanja u sukobima u Avganistanu, Pakistanu, Iraku, Siriji, Libiji, Somaliji i Jemenu, istraživači sa američkog Univerziteta Braun ipak se ograđuju navodeći da tačan broj smrtnih slučajeva nije moguće utvrditi.

Neke ubili, druge ostavili da umru od gladi

Oslanjajući se na podatke UN i razne ekspertske analize, stručnjaci iz Roud Ajlenda došli su do računice da je od ovog zastrašujućeg broja od oko pet miliona žrtava, između 3,6 i 3,7 miliona njih umrlo "indirektno" - zbog pogoršanih ekonomskih, ekoloških, psiholoških i zdravstvenih uslova života, izazvanih ratnim sukobima.

Samo u Iraku i Avganistanu tokom dve decenije ubijeno je više od 7.000 američkih vojnika i oko 8.000 kontraktora. Ipak, velika većina poginulih u borbama bili su pripadnici lokalnih vojski: više od 177.000 uniformisanih Avganistanaca, Pakistanaca i Iračana i sirijskih saveznika stradalo je do 2019. godine.

"O razmerama ljudskih gubitaka koji su direktna posledica ovih ratova građani SAD uglavnom nisu dovoljno obavešteni ili o tome ne razmišljaju. Izveštaj pokazuje da ljudi koji žive u nekadašnjim borbenim zonama i dalje trpe strašne posledice rata", kaže za "Vašington post" Stefani Savel, kodirektorka projekta "Troškovi rata" Univerziteta Braun.

Mada je istraživanje zasnovano na nepotpunim podacima, utvrđeno je da je američki rat protiv islamskog terorizma ostavio katastrofalne posledice po ljude na Bliskom istoku, severnoj Africi i centralnoj Aziji.

Vašington krije tačan broj žrtava

Tokom pravljenja procena direktnih civilnih žrtava u ovim ratovima stručnjaci su nailazili i na političke prepreke. Procene broja smrtnih slučajeva kojima barataju Vašington i njegovi saveznici u ovim ratovima daleko su niže nego što pokazuju realni izveštaji sa terena.

Tako procena broja žrtava u borbama koje su vođene u Iraku varira od 151.000 do 300.000. A prema najnovijim računicama broj onih koji su ovde poginuli u ratnim dejstvima penje se čak na 600.000.

"Vašington post" i još neki mediji dokumentovano su ukazali na ozbiljne "rupe" u zvaničnim procenama broja poginulih u vazdušnim i artiljerijskim udarima na položaje Islamske države u Iraku i Siriji, koje je vodila zapadna koalicija predvođena SAD.

Istraga o isplatama porodicama žrtava u Avganistanu otkrila je da je američka vojska imala "neravnomerno i tipično netransparentno rukovanje civilnim troškovima operacija na bojnom polju".

Budući da je istraživačima bila nedostupna dokumentacija iz ratom razorenih zemalja, poput izvoda iz matičnih knjiga rođenih i umrlih, oni su se koristili proračunima Ženevske deklaracije, inicijative koju UN podržavaju za rešavanje oružanog nasilja i razvoja. Kako objašnjava Stefani Savel, procenjuje se da na svaku osobu direktno ubijenu u ratu dolaze još četiri žrtve, koje su izgubile život zbog indirektnih posledica, kao što su ekonomski kolaps, glad ili bolest.