Pretučen rođak Brižit Makron ispred porodične prodavnice čokolade: Uhapšeno osam osoba

Osam osoba uhapšeno je u Amijenu, na severu Francuskem nakon što je rođak prve dame Francuske Brižit Makron napadnut u ponedeljak posle televizijskog obraćanja francuskog predsednika.

Žan Batista Tronjea su pretukli antivladini demonstranti, usled čega je zadobio povrede glave, ruku i nogu i čeka rezultate skeniranja, prenosi Bi-Bi-Si.

On je napadnut ispred prodavnice čokolade u Amijenu koja je već šest generacija u vlasništvu porodice Brižit Makron, a taj objekat je više puta do sada bio na meti demonstranata. 

"Fajnenšel tajms" piše da su francuski predsednik Emanuel Makron i njegova supruga Brižit osudili napad na jednog od članova njihove šire porodice koji je navodno počinilo nekoliko ljudi u ponedeljak uveče na marginama protesta protiv nepopularne vladine penzione reforme.

Agencija "Frans pres" je prenela da je otac Žan Batista Tronjea rekao da su napadači vređali "predsednika, njegovu suprugu i porodicu" pre nego što su pobegli i da su mu slomljena rebra, da ima modrice i povrede po prstima.

"Napadnut je zato što je naš rođak. Kao ujak, ove postupke smatram apsolutno neprihvatljivim i, kao predsednik republike, nedopustivim . . . Nasilju nema mesta u demokratiji", rekao je Makron na marginama konferencije na Islandu u utorak. 

Napadači su pobegli sa lica mesta nakon što su komšije intervenisale. Lokalna policija je saopštila da je uhapsila osam osoba nakon napada. Žan Aleksandr Tronije, otac napadnutog mladića, izjavio je da ne razume zašto je na meti njegovo porodično preduzeće.

"Emanuel Makron nema nikakve veze sa našim poslom. Ne razumem sve ove ljude koji nas i dalje gnjave. Neki od njih čak pozivaju na bojkot naših radnji i proizvoda", dodao je Žan Aleksandr Tronije, prenosi Bi-Bi-Si.

Brižit Makron je izjavila da je potpuno solidarna sa svojom porodicom i osudila "kukavičluk, glupost i nasilje".

Tenzije zbog penzione reforme

Makron se suočava sa velikim talasom protesta širom zemlje zbog najavljene reforme penzionog sistema, kojom je predviđeno da se podigne starosna granica za penzionisanje sa 62 na 64 godine.

Kako piše "Fajnenšel tajms", napadači su učestvovali u onome što je poznato kao "kaserolada" - novom obliku protesta koji se sastoji od lupanja po šerpama i tiganjima koji se pojavio u poslednjih mesec dana otkako je Makron uveo reformu za podizanje starosne granice za penzionisanje. Veliki marševi i štrajkovi koje su organizovali sindikati koji su počeli u januaru ustupili su mesto takvim manjim simboličnim protestima, koji su obično usmereni na nastupe Makrona i ministara u vladi.

Napad je znak sve veće Makronove nepopularnosti, a prema anketama samo 26 odsto javnosti kaže da ga podržava, što je 10 poena manje nego u decembru 2022, neposredno pre nego što je vlada predložila reformu penzija. Njegov rejting je pao skoro na nivo koji je dostigao tokom protesta žutih prsluka 2019. godine.

Političari iz celog političkog spektra izrazili su ogorčenje zbog incidenta. Nekoliko njih je povuklo paralelu sa nedavnom talasom napada na izabrane zvaničnike, uključujući gradonačelnika malog grada u Bretanji čiji su auto i kuću zapalili antiimigrantski aktivisti, što ga je navelo da podnese ostavku.

Liderka krajnje desnice Marin le Pen rekla je da je "užasnuta" i prisetila se kako je njena porodica bila meta u prošlosti.

"Ova vrsta napada mora biti veoma strogo kažnjena od strane pravnog sistema", rekla je Marin le Pen.

Makron i njegova vlada pokušavaju da preokrenu tok bitke oko penzione reforme otkako je zakon usvojen 14. aprila nakon što su dobili odobrenje francuskog ustavnog saveta. On je zadužio premijerku Elizabet Born da sprovede "stodnevni" vladin akcioni plan koji ima za cilj da doprinese poboljšanju javnih usluga i da deluje u skladu sa prioritetima politike kao što su povećanje zapošljavanja i promocija zelenih tehnologija. Predsednik je takođe krenuo u "ofanzivu šarma" sa putovanjima širom zemlje.

Vlada je u više navrata ponavljala da nema nameru da se vraća na penzijsku reformu, za koju kaže da je potrebna da bi se osigurale finansije skupog i složenog francuskog penzionog sistema kako stanovništvo stari. U Jelisejskoj palati, zvaničnici očekuju da će gnev javnosti na kraju izbledeti.

Sindikati su pozvali na još jedan protest širom zemlje 6. juna, datuma odabranog da nagovesti pokušaje 8. juna kada će mala grupa poslanika iz centra predstaviti nacrt zakona za ukidanje povećanja starosne granice za odlazak u penziju.