G7 u borbi protiv globalnog uticaja Kine i Rusije

Bitka za globalni uticaj upravo se intenzivira, dok Kina, Rusija, SAD i njihovi saveznici pokušavaju da pridobiju vlade trećih zemalja u sve snažnijoj borbi za duše i umove ljudi, prenosi "Blumberg".

Pojava multipolarnog sveta, koji se sastoji od raznih frakcija, što se najjasnije otkriva u stavovima prema Ukrajini, biće glavna tema samita G7 u Hirošimi u Japanu, koji se održava od 19. do 21. maja.

Lideri G7 i Evropske unije pripremaju planove da se približe odabranoj grupi država u, kako to oni nazivaju, globalnoj "borbi ponuda" sa Pekingom i Moskvom.

Strategija uključuje rad sa takozvanim srednjim zemljama - kao što su Brazil, Vijetnam, Južna Afrika i Kazahstan, tvrde za "Blumberg" diplomate koji su imali uvid u dokumente za ovaj samit. Angažovanje na visokom nivou, bolja koordinacija između infrastrukturnih projekata i akcioni planovi za svaku državu ključni su ciljevi nove strategije G7.

"Mi smo potrebniji zapadnim silama nego one nama"

Ipak, ovi potezi zapravo znače priznanje da kineska "granularna diplomatija" i obezbeđivanje investicija, zajedno sa nuklearno-energetskom tehnologijom i đubrivima, pobeđuju Zapad. U suštini napora G7 je udaljavanje od "pristupa zasnovanog na vrednostima", ka pristupu zasnovanom na opipljivim ponudama, u važnim oblastima kao što su trgovina i bezbednost.

"Važno je da zemljama širom sveta ponudimo konkretne opcije", izjavio je Brajen Nikols, pomoćnik američkog državnog sekretara za zapadnu hemisferu. Ovim državama Vašington treba da ponudi "jasnu predstavu o tome kako da imaju uspešne ekonomije" i da im se stavi do znanja "da Kina daje obećanja koja ne ispunjava."

Ponuda koju nude saveznici G7 nije jedina ponuda na stolu. U trenutku kada se predsednik Džozef Bajden bude sastao sa svojim kolegama iz G7, predsednik Si Đinping će održati dvodnevni samit Kine i Centralne Azije u kineskom gradu Sijan.

U julu, predsednik Rusije Vladimir Putin sastaće se sa afričkim liderima u Sankt Peterburgu, gde će okriviti Zapad za rast cena energenata i nestašicu žitarica, koje su teško pogodile afričke države.

U avgustu će se lideri grupe BRIKS, koju čine Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika, sastati u Johanesburgu. Ključna tema biće proširenje, kako bi uključili još 19 zemalja, koje se nadaju i uvođenju zajedničke valute. Ove teme su pravi poklon za Kinu, koja je prva predložila proširenje i favorizuje pojavu alternative američkom dolaru.

Dvojica vladinih zvaničnika iz takozvanih srednje velikih zemalja izjavila su da se svet dramatično promenio i da su zapadne sile izgubile onaj uticaj koji su ranije imale: da vrše politički i ekonomski pritisak na zemlje u razvoju.

Jedan zvaničnik je to jednostavno formulisao: "Mi smo potrebniji zapadnim silama nego one nama."

Moskva širi uticaj na "Globalni jug"

To je bila osetljiva tema prošle nedelje, kada je američki ambasador u Južnoj Africi optužio Pretoriju da isporučuje oružje Rusiji.

"Kada je predsednik Bajden na početku svog mandata govorio o svom pristupu vrednostima, privukao je veliko interesovanje", rekla je nedavno južnoafrička ministarka spoljnih poslova Naledi Pandor. "Današnja situacija, koju je stvorio ovaj sukob, otežava da u to poverujemo."

Saveznici G7 su i ranije pokušavali da se suprotstave uticaju Kine, u čemu su imali promenjive rezultate. Sukob u Ukrajini dao je krila Moskvi koja je proširila svoj uticaj na Afriku, Latinsku Ameriku i na čitav "Globalni jug".

Indija, koja predsedava G20, želi da sačuva svoju stratešku autonomiju. Kada je u pitanju izbor između Zapada i Kine, tvrdi "Blumberg", Indija će verovatno podržati Vašington. Ali, kada Indija bira između Zapada i Rusije, Nju Delhi će se okrenuti ka Moskvi.

Indija se u industriji naoružanja oslanja na Rusiju, a indijski bezbednosni i spoljnopolitički establišment je duboko skeptičan prema SAD. Sve što Zapad nudi ima svoju cenu, kao što je korišćenje ljudskih prava protiv Indije, a sličnih bojazni nema u odnosima sa Moskvom.

Vijetnam, još jedna zemlja u fokusu G7, otkriva teškoće drugačije prirode. Iako ima koristi od saradnje sa američkim kompanijama, kao što je "Epl", činjenica je da Vijetnam ne može ignorisati ogromno kinesko tržište. Kina ostaje glavni trgovinski partner Vijetnama, SAD su na drugom mestu.

Još od Vijetnamskog rata, Hanoj ima bezbednosno partnerstvo sa Rusijom. To je razmišljanje koje postoji i u Africi, gde je "Rusija snabdevala oružjem oslobodilačke pokrete, a afrički kontinent to dobro pamti", dodala je Pandor.

Zapadni poredak u opadanju

U dokumentima se pominju akcioni planovi EU za jačanje odnosa sa četiri "pilot zemlje", poput Brazila, Nigerije, Kazahstana i Čilea. To se pokazuje kao težak zadatak, posebno u Latinskoj Americi, gde SAD gube težinu, dok Kina izgrađuje svoje prisustvo. Kako primećuje predsednik Kostarike Rodrigo Čaves, koji predstavlja jednog od preostalih saveznika SAD, "vrlo malo zemalja u Latinskoj Americi ostaju saveznici SAD."

Brazil postaje vođa ovog pokreta, a njegov predsednik Luiz Inasio Lula da Silva nastoji da se potvrdi kao globalni državnik. EU će, otkriva "Blumberg", nastojati da ponovo pokrene strateško partnerstvo sa Brazilom, zaključi trgovinski sporazum sa blokom zemalja Merkosur i sa njima unapredi bezbednosnu i odbrambenu saradnju.

Ali u vladi Brazila danas prevladava mišljenje da G7 predstavlja "stari poredak koji se nalazi u opadanju" i "ima sve više simboličan značaj."