Srbija, BiH, Mađarska i Turska nisu podržale rezoluciju SE; Đurović: Razmatramo oblik članstva

Na Samitu Saveta Evrope, koji se danas održava u islandskoj prestonici Rejkjaviku, najavljeno je uspostavljanje registra odštete kojim bi se, kako je saopšteno, evidentiralo "rusko uništavanje Ukrajine za buduću kompenzaciju".

Srbija, Jermenija, Azerbejdžan, Bosna i Hercegovina, Mađarska i Turska nisu potpisale rezoluciju Komiteta ministara Saveta Evrope koja se odnosi na osnivanje ovog registra, a samit je i dalje u toku, piše "Frankfurter algemajne cajtung" (FAZ).

Sedište registra biće u Hagu, a planiran je i ogranak u Ukrajini.

Registar odštete ima za cilj da evidentira "opipljive troškove koje je Rusija nanela Ukrajini", prenosi AFP.

Nemački kancelar Olaf Šolc tražio je da Rusija snosi "troškove štete koju je nanela Ukrajini", a slično su se izjasnili i francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Riši Sunak.

Da li Rusija može da snosi posledice?

Savet Evrope može Rusiju da smatra odgovornom za zločine za koje je optužuje samo u saradnji sa drugim akterima, piše FAZ. Kazna bi, stoga, trebalo da bude zadatak specijalnog tribunala, o kome se trenutno raspravlja na međunarodnom nivou.

Predsednik Islanda Gvidni Jouhaneson na pitanje da li će Rusija zaista snositi posledice odgovara: "Ne znam, videćemo".

U krugovima Saveta Evrope kažu da bi takav tribunal morala da podrži većina od skoro 200 zemalja sveta.

Đurović o prijemu "Kosova" u Savet Evrope

Šefica Misije pri Savetu Evrope, ambasadorka Aleksandra Đurović, poručila je da se današnji samit održava u do sada najtužnijim okolnostima, sukoba u Evropi između dva, za Srbiju, bratska naroda.

"Građani Srbije saosećaju sa stradanjem i gubicima svih žrtava ovog brutalnog i nepotrebnog sukoba i ovom prilikom apeluju na sve one koji imaju bilo kakav uticaj na njegov tok da ga iskoriste kako bi se što pre okončao", kaže Đurović.

Srbija je, naglašava, u godini u kojoj obeležava 20 godina u Savetu Evrope, nažalost, dovedena u situaciju da razmotri značenje i oblike svog članstva.

Govoreći o prijemu takozvanog Kosova u ovu organizaciju, podsetila je da 13 država članica SE nije podržalo tu odluku, a sedam je izrazilo izričito protivljenje. 

"U istoriji Saveta Evrope takve okolnosti nikada nisu pratile ovakvu odluku, što je jasan pokazatelj da je reč o kontroverznoj odluci. Očigledno je da je broj zemalja na sopstveni rizik žrtvovao jedinstvo i zanemario opšte primenjive fundamentalne principe u organizaciji radi ostvarivanja sopstvenih političkih interesa i ciljeva. Ovaj cilj, koji direktno šteti vitalnim interesima Srbije u Savetu Evrope, postavlja legitimno pitanje kakva je njena budućnost u organizaciji i kakvu štetu tek može da očekuje", navela je.

"Nespremnost kritičnog broja članica da zaštiti nepovredivost granica svih, ponavljam, svih članica Saveta Evrope, navodi Republiku Srbiju da se uzdrži od usvajanja Deklaracije čelnika SE", ističe Đurović.

Srbija se, navodi, tako ograđuje od dvostrukih standarda u pogledu poštovanja međunarodnog prava i principa nepovredivosti granica.

Napomenula je da Srbija poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, Gruzije i Moldavije u okviru njihovih međunarodno priznatih granica, ali i da ima obavezu da poštuje i brani sopstveni teritorijalni integritet, pa se neće odreći nijednog dela svoje teritorije.

"Na državama članicama je da odluče da li će se ubuduće oslanjati na jedinstvo organizacije samo za svoju udobnost i selektivno tumačiti osnovne vrednosti, ili će shvatiti da odstupanja od poštovanja principa vode ka nekontrolisanom međunarodnim dešavanja kojima smo, nažalost, svedoci danas", zaključila je.