Burni uspon nemačkog ministra zelene ekonomije i vicekancelara Roberta Habeka polako se pretvara u strmoglavi pad nakon što je, posle 17 meseci na funkciji, bio prinuđen da otpusti jednog od svojih najbližih saradnika koji je druge zapošljavao preko veze.
Otpuštanje Patrika Grajhena, državnog sekretara u ministarstvu ekonomije, samo je vrhunac nevolja u koje je Habek zapao zbog nepopularnog zakona o zabrani novih sistema grejanja na naftu i gas od 2024. godine.
Potrošači ovaj rok kritikuju kao prekratak u poređenju sa rokovima u zemljama poput Ujedinjenog Kraljevstva i Holandije i zabrinuti zbog finansijskog opterećenja nametnutog vlasnicima domaćinstava.
"Her Habek je čovek lepih reči, ali ljudi to počinju da uviđaju stvarnu sliku", rekla je portparolka za ekonomiju opozicione Hrišćansko- demokratske unije (CDU) Julija Klekner, a prenosi "Fajnenšel tajms".
Afera Grajhen, zajedno sa zakonom o kotlovima zamutili su popularnost političara Zelenih, koji je dugo smatran potencijalnim kancelarom.
Jedna anketa pokazala je nedavno da je samo 30 odsto birača zadovoljno poslom koji on radi, a stručnjaci smatraju da je posle takvog pada teško povratiti podršku naroda.
Strmoglavljivanje Zelenih
Nisu to, međutim, samo Habekove muke, već se situacija itekako održava i na njegovu partiju - i to prilično nepovoljno.
Na izborima koji su za vikend održani u Bremenu, glasovi koji su pripali Zelenima pali su na samo 12 odsto, što je najniži nivo još od 1999. godine.
Lider CDU Fridrih Merc, ocenio je da je tako loš učinak bio upravo posledica "Habekovog efekta".
"Mogu samo hitno da savetujem koaliciji da ne sprovodi klimatsku politiku na silu. Jer to ne radi", rekao je on.
Ni podaci nacionalnih istraživanja javnog mnjenja takođe ne izgledaju dobro za Zelene.
Anketa koju je nedavno sprovela "Forsa" pokazala je da stranka ima podršku od 15 odsto, odnosno jedan poen iza krajnje desničarske Alternative za Nemačku.
"Habek je rekao da ne možete da se bavite politikom na osnovu rejtinga, i ja se slažem sa njim. On zna da kada pokušavate da se promenom sistema grejanja izborite sa klimatskom krizom, ponekad morate da uradite stvari koje neće baš odjednom osvojiti srca ljudi" teši se poslanik Zelenih Konstantin fon Noc.
Pad Habekove popularnosti je u oštroj suprotnosti sa "dodvoravanjem" u kome je godinama uživao, ocenjuje "Fajnenšel tajms".
"Kada su on i Analena Berbok 2018. izabrani za ko-šefove stranke Zelenih, bivši autor knjiga za decu bio je naširoko cenjen zbog svog modernog stila rukovođenja, oratorskih veština i ideološkog pragmatizma, što je karakteristika koja se inače ne povezuje sa Zelenima. Njih dvoje su 2021. doveli stranku do najboljeg nacionalnog rezultata ikada kada su osvojili 14,8 odsto na izborima za Bundestag", podseća medij.
Berkokova i njen partijski drug, ubrzo su Zelene uveli i u jedinstvenu koaliciju sa socijaldemokratama i liberalima Olafa Šolca.
Ali, posle svega nekoliko meseci na funkciji, Habek je morao da se upusti u borbu sa energetskom krizom, pa je sa Grajhenom naširoko slavljen zbog zasluga koje su postigli kako Nemačka ne bi ostala bez gasa i kako bi izbegla nestanke struje i ekonomsku krizu.
Habek je, međutim, žestoko kritikovan zbog plana da uvede porez na gas svim potrošačima goriva, što je mera koja je osmišljena da pomogne uvoznicima kao što je "Uniper“" koji je doveden pred propast kada je Moskva "zavrnula slavine".
A Grajhen se na udaru našao zbog svoje uloge u procesu selekcije za novog šefa nemačke energetske agencije "Dene".
"Zaboravio" je da prijavi da je Majkl Šefer, koji je izabran za taj posao u martu, njegov venčani kum.
Habek je pokušao da odbrani kolegu, ali je u sredu otkrio da je Grajhen odobrio zahtev za finansiranje berlinske ekološke organizacije u kojoj je radila njegova sestra. To je, kako je rekao, ipak bila "jedna greška previše".
"Skandal Grajhen bi mogao brzo da se zaboravi, ali nije tako sa Habekovim zakonom o kotlovima, meri koja je izazvala uzbunu u velikom delu stanovništva i pretvorila ministra u omrznutu figuru kod nekih vlasnika domaćinstava", ističe "Fajnenšel tajms".