Švedska ponovo regrutuje vojnike: Nadaju se da će uskoro ući u NATO

Nakon decenija smanjenja broja vojnika, Švedska vojska ponovo regrutuje vojnike, otvara baze i nabavlja modernu opremu u momentu kada su odnosi regiona sa Rusijom zamrzavaju, preneo je briselski portal "Politiko".

Vežba Aurora na ostrvu Korse, u kojoj su mladi vojnici pokušali da zauzmu ostrvo od kolega koji su igrali ulogu okupatora, označila je kraj najveće vojne vežbe održane u Švedskoj od kraja Hladnog rata, tokom koje su testirane švedske snage.

Na samitu NATO u Litvaniji u julu, Švedska se nada da će finalizirati svoju jednogodišnju prijavu za članstvo kao 32. članica, nakon što je susedna Finska ušla u alijansu u aprilu.

"Ne želimo da se pridružimo NATO samo radi sopstvene zaštite, mi takođe imamo mnogo toga da doprinesemo i pomognemo da se osigura bezbednost drugih", rekao je premijer Ulf Kristerson, koji je stigao jurišnim čamcem da posmatra vežbu Aurora.

Izdvajanje za vojsku Švedske i dalje nije u skladu sa smernicama NATO po kojima bi izdaci za odbranu jedne nacije trebalo da budu najmanje dva procenta njenog BDP a Vlada u Stokholmu navodi da do 2026. godine ne mogu da dostignu taj cilj.

U 2022. godini Stokholm je za svoje oružane snage izdvojio 1,3 procenta BDP, što je najniži nivo u odnosu na bilo koju baltičku državu, prema bezbednosnom istraživačkom centru SIPRI sa sedištem u Stokholmu.

Ministar odbrane Pol Jonson rekao je za "Politiko" da je smanjenje švedskih oružanih snaga nakon završetka Hladnog rata otišlo predaleko i da je njegova zemlja sada na ispravnoj putanji.

"Zakon o odbrani koji smo usvojili 2020. godine podrazumevao je značajno povećanje budžeta za sve službe, vojsku, mornaricu i vazduhoplovstvo. Nakon početka sukoba u Ukrajini, povećali smo tempo", istakao je on.

Neutralna u Drugom svetskom ratu, Švedska se pojavila kao cenjeni regionalni vojni igrač u godinama koje su usledile a do kasnih 1950-ih, njeno vazduhoplovstvo je bilo četvrto po veličini na svetu, dok je tehnologija podmornica bila najsavremenija.

Nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, švedski poslanici su odlučili da je pretnja iz Rusije gotova i vlade u Stokholmu su unovčile "dividendu mira" tako što su smanjile izdatke za oružje i umesto toga investirale u bolnice, škole i druge službe.

Švedski budžet za odbranu pao je ispod dva procenta tokom 2000-ih, dok je strateško ostrvo Gotland u Baltičkom moru demilitarizovano i obustavljena je regrutacija.

Južna obala Švedske nalazi se u blizini Kalinjingrada, doma Baltičke flote, dok se Gotland nalazi u blizini ključnih vojnih i komercijalnih pomorskih puteva za drugi ruski grad Sankt Peterburg.

 Podsećamo da Rusija je poslednjih godina pooštrila svoja upozorenja Švedskoj i rekla da će na eventualni prijem Švedske u NATO odgovoriti vojno-tehničkim merama odmazde.