"Gardijan": Promene u partiji znače da će Kina napasti Tajvan
Na prošlonedeljnom kongresu Komunističke partije Kine Si Đinping je, prema izveštavanju "Gardijana", "konsolidovao redove na nivou koji nisu viđeni decenijama, toliko da se neki sada pitaju da li je u stranci ostao neko ko bi mogao da ga spreči da napravi brzoplet potez", aludirajući na napad na Tajvan.
"Centralni komitet, politbiro, sedmočlani stalni komitet (PSC) i centralna vojna komisija (CMC) koju predvodi Si, koja je zadužena za Narodnooslobodilačku vojsku (PLA), sada su pod dominacijom 'lojalista' i očišćeni su od potencijalnih protivnika", navodi "Gardijan".
"Peking je obećao da će pripojiti Tajvan, pod spornom tvrdnjom da je to kineska provincija, a poslednjih godina pojačao je svoju vojnu aktivnost i druge oblike uznemiravanja i prinude. Nije određen vremenski okvir, ali visoki zvaničnici odbrane rekli su da bi Kina mogla biti sposobna za invaziju već 2027. Godine. Drugi ukazuju na Sijevo obećanje o 'nacionalnom podmlađivanju' do 2047. – stogodišnjici Narodne Republike Kine – kao potencijalnom cilju", podseća "Gardijan".
Profesor Stiv Cang, direktor Kineskog instituta Soas, rekao je da su promene napravljene prošle nedelje nesumnjivo povećale rizik da Kina upotrebi silu protiv Tajvana.
"Nije bilo volje za iznošenje prigovora među prethodnim redovima rukovodstva KPK, ali zamenivši nelojalne funkcionere štićenicima i lojalistima u stranci, uključujući i Narodonooslobodilačku armiju Kine (PLA), Si se pobrinuo da mu niko nikada neće protivrečiti. Rizik da jedan čovek donese lošu procenu i započne rat uvek je veći nego da to učini grupa njih", ocenio je profesir Cang.
Među novim imenovanjima u CMC-u je i Gen He Veidong, "zvezda u usponu", piše "Gardijan". On je nadgledao istočnu komandu PLA od 2019. godine i prema pisanju ovog britanskog lista, on je navodno bio kreator masivnih vojnih vežbi organizovanih nakon što je predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi posetila Tajvan u avgustu. On, koji na prošlom kongresu nije bio ni u centralnom komitetu koji broji dvesta članova, a sada je drugorangirani funkcioner Centralne vojne komisije (CMC).
Tajvanski ministar odbrane Čiu Kuo-Čeng rekao je da imenovanja u CMC-u sugerišu da KPK "pojačava svoju spremnost" za invaziju, prenose tajvanski mediji.
Podsetimo, dvadeseti partijski kongres – najvažniji sastanak kineskog političkog ciklusa – završen je ponovnim imenovanjem Sija za treći mandat, što je, prema rečima kritičara, "presedan koji se nije dogodio decenijama", kao i reorganizacijom partijskih struktura.
Ustavni amandmani učvrstili su zvanični stav prema Tajvanu, koji je eskalirao u avgustu objavljivanjem bele knjige.
"Princip jedne Kine" predstavlja univerzalni konsenzus međunarodne zajednice i u skladu je sa osnovnim normama međunarodnih odnosa, navodi se u beloj knjizi.
„Mi smo jedna Kina, a Tajvan je deo Kine. Ovo je nesporna činjenica podržana istorijom i zakonom. Tajvan nikada nije bio država, njegov status kao dela Kine je nepromenjiv“, ističe se u beloj knjizi.
Dodaje se da je Komunistička partija Kine posvećena istorijskoj misiji rešavanja tajvanskog pitanja i ostvarenja potpunog ponovnog ujedinjenja Kine.
Šta SAD hoće od Sija
Kinesko vođstvo vidi Tajvan kao deo Kine. Ali, od pre 72 godine faktički postoje dve kineske države: komunistička Narodna Republika Kina i Republika Kina, koja se zvanično još uvek tako zove, iako je svi poznaju pod imenom ostrva na kojem se nalazi – Tajvana.
Tajvan se od kraja osamdesetih godina naovamo od diktature razvijao u demokratiju. Ostrvo spada u politički najstabilnije demokratije Azije, samtraju pojedini analitičari. Kina je nasuprot tome komunistička narodna republika. Za današnjeg šefa partije i države Sija Đinpinga, "ujedinjenje" sa Tajvanom je "istorijska misija".
Većina Tajvanaca sebe vidi kao nezavisne i hoće da očuva bar status kvo. Oni žele da budu međunarodno priznati kao demokratija i neće da se potčine diktatorskom sistemu kao u Kini. Bivša tajvanska vlada partije Kuomintang nekada je pretendovala na čitavu Kinu – što se odražava u današnjem zvaničnom imenu "Republika Kina". Od tog zahteva su odustali 1994. Tada je Tajvan od diktature postajao demokratija.
SAD su se odavno obavezale da brane Tajvan – i zakonski. Nakon diplomatskog priznanja Kine, SAD su se još 1979. zakonski obavezale da i dalje potpomažu odbrambene sposobnosti Tajvana. To se najčešće radi isporukom "defanzivnog" oružja. Nakon što su SAD do sada postupale "strateški dvosmisleno" u cilju zastrašivanja, predsednik SAD Bajden otišao je dalje od svojih prethodnika. On je više puta izjavljivao da je "obaveza" SAD da brane Tajvan.
Osim toga, ostrvo između Japan i Filipina ima i veliki strateški značaj – ne samo za Kinu. Tako je general SAD Daglas Makartur jednom nazvao Tajvan "nepotopivim nosačem aviona SAD". Kada bi Kina osvojila Tajvan, bio bi to, po njegovim rečima, veliki korak u ambicijama velike sile da joj bude otvorena kapija ka Pacifiku.
