Ni tamo, ni ovamo: Ako prigrli Ukrajinu, EU bi morala da se reformiše

Ulazak Ukrajine u Evropsku uniju bio bi, kako ocenjuje urednica "Monda" Silvi Kofman,"poduhvat bez presedana, koji će duboko transformisati blok".

Taj cilj Kijeva zvanično je podržalo 27 država članica EU u junu 2022, a predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, izjavila je još na početku sukoba da je "Ukrajina jedna od nas i mi je želimo u Evropskoj uniji".

Ipak, bez obzira na to što se niko od lidera članica - kako Kofmanova piše u svom tekstu za "Fajnenšel tajms" - "ne usuđuje da govori protiv proširenja", jasno je da na pitanje kako bi to trebalo sprovesti nema jednostavnog odgovora, niti lakog rešenja.

Jer, bez obzira na to što Ukrajinci članstvo doživljavaju kao svetlo na kraju tunela, a njihov trud, kako ocenjuje autorka, zaslužuje da se nagradi ulaznicom u ovu evropsku družinu, takva odluka bloka mogla bi otvoriti brojna pitanja i pokrenuti različite nove probleme.

Primanje Ukrajine u savez otvorilo bi vrata i drugim novim članicama, a zatim, zbog prevelikog broja zemalja - verovatno i reformi same Unije.

"Ako EU ozbiljno želi da otvori vrata Ukrajini i Moldaviji, može li ostaviti zemlje Zapadnog Balkana u čekaonici? Proširenje se takođe odnosi na bezbednost i eliminisanje sivih zona između EU i NATO teritorija i Rusije, koje su se pokazale plodnim za ruski i kineski uticaj. Logično, zadržavanje zapadnog Balkana po strani učiniće ih još ranjivijim", predviđa Kofmanova.

Zatim će, kaže, na red doći i pitanje Gruzije, što bi (ako se dakle u članstvo prime Ukrajina i Moldavija, kao i balkanske države), broj članica povećalo sa 27 na čak 36.

"Ovde dolazi teži deo. Ako vam se dopadala zbunjujuća, spora, dvadesetsedmočlana EU sklona vetu, svideće vam se se i nefunkcionalan, haotičan život grupe od 36 članova. A to je najveći strah Francuske i Nemačke: razvodnjavanje evropskog projekta u grupi različitih nacija, od kojih se svaka bori za svoje interese", ističe Kofmanova.

Ona podseća i da je cilj zemalja osnivača bila "što bliža unija", kao i da je očekivanje glavnih poluga bloka i da novi učesnici daju doprinos ovoj izgradnji.

"Za Francuze, jedini način da se izbegne paraliza u proširenoj EU jeste reforma njenog upravljanja. Nemački kancelar Olaf Šolc zalaže se za prelazak sa jednoglasnog na većinsko glasanje za odluke o spoljnoj politici i poreskim pitanjima. To bi značilo kraj vladavine konsenzusom", ističe autorka teksta u "Fajnenšel tajmsu".

Do konačnog "obračuna" doći će u oktobru, kada Komisija objavi da svoj izveštaj o tome koliko su Ukrajinci primenjivali preporuke EU.

"To će obezbediti osnovu na kojoj će zemlje članice odlučiti da li će otvoriti pristupne pregovore sa Kijevom", navodi Kofmanova dodajući da to neće biti laka diskusija.

Neuspeh, kako kaže, nije opcija, jer ne samo da bi imao tragične posledice po Ukrajinu, već bi Evropu lišilo i njenog "najstrašnijeg strateškog oruđa", odnosno pristupnih pregovora.

"U međuvremenu, jedan novi i upadljivi trend već je jasan: ruski rat u Ukrajini dao je postkomunističkim državama članicama jači glas unutar EU. Za neke od njihovih mladih lidera, originalna vizija Evrope koju su negovali članovi osnivači pripada drugoj eri. Oni sada poseduju evropski projekat koliko i osnivači", zaključuje Silvi Kofman.