"Špigl": Evo kako Evropa gubi uticaj u novom svetskom poretku

Ove nedelje lideri G7 najrazvijenijih ekonomija sveta sastaju se u Japanu na 49. samitu suočeni sa svetom koji izgleda drugačije nego što ga mnogi pamte. Ruska specijalna vojna operacija izmenila ga je više nego što se moglo pretpostaviti na prošlogodišnjem samitu na kojem je izgledalo da je "kijevski momenat" ponovo ujedinio Kolektivni zapad, a pod njegovim plaštom okuplja čitav svet, piše nemački "Špigl" u svojoj analizi.

Dogodilo se nešto suprotno. 

Kada se u jednoj britanskoj analizi izučavala 191 država i njen odnos prema Rusiji, pokazalo se da su 52 države, samo 15 odsto svetske populacije, na strani Zapada, 12 odsto je na strani Rusije, dok 127 zemalja ne može da se pripiše ni jednoj ni drugoj strani.

"Gotovo sve te države pripadaju regionu čijeg značaja postajemo svesni tek poslednjih meseci: Globalnom jugu."

Konfrontacija svetskih super sila, snažnija nego tokom Hladnog rata i solidarnost između SAD i Evrope, s jedne, i Rusije i Kine, s druge strane, pojačava pritisak na zemlje Globalnog juga da izaberu stranu.

Činjenica da je toliko mnogo ovih država na strani Zapada u najboljem slučaju diplomatski, ukazuje na njihovu neodlučnost da ponovo budu primorani da biraju strane posle sličnog iskustva u Hladnom ratu.

Nekadašnji ministar finansija SAD Leri Samers citira krilaticu "mi smo na pravoj strani istorije u posvećenosti demokratiji i otporu ruskoj agresiji", ali dodaje da je pomalo usamljeno i pusto na toj pravoj strani istorije. On ukazuje na to da "fragmentacija sveta" dobija sve veću podršku i zabrinut je da "naš fragment" možda neće biti najbolji za povezivanje. Oni drugi, koji nisu "na pravoj strani istorije" sve snažnije se pretvaraju u širok spektar struktura. 

Važnost Globalnog juga

Jedno je sigurno, unipolarni momenat iz devedesetih godina prošlog veka je završen, jedna sila neće više upravljati svetom u bliskoj budućnosti. Ali, navodi se da stanovište američkog predsednika Džozefa Bajdena koji govori o "bipolarnom svetu" u kojem se demokratije bore protiv autokratija, kao i stanovišta Kine i Rusije koje smatraju da svetski poredak oblikuje borba protiv hegemonističkih struktura, ponovo zanemaruju važnost Globalnog juga.  

To je, kako se navodi u tekstu, uočio nemački kancelar Olaf Šolc u svom obraćanju Evropskom parlamentu u Strazburu kada je rekao da će svet 21. veka biti multipolaran i da bi Evropa trebalo da posmatra države Globalnog juga na ravnoj nozi.

Međutim, on je previše optimističan kada govori o "uvažavanju legitimnih interesa" država Globalnog juga, zanemaruje njihovu kompleksnost i gnev koji je tokom decenija narastao od juga do severa. Zemlje Globalnog juga imaju opravdane zahteve, da imaju politički uticaj u međunarodnim institucijama, bezbednosti i trgovinskim aranžmanima, i za razliku od prošlosti sada imaju alternative Zapadu za većinu ovih zahteva.

Globalni jug sada je mnogo jači nego što je to Šolc ocenio u obraćanju u Strazburu: 25 "nesvrstanih" zemalja imaju mnogo veći udeo u svetskoj ekonomskoj proizvodnji nego EU.

"Za Evropu naviknutu na pravila, svet 21. veka biće haotičan, delimično oblikovan delićima starog poretka, ali vođen ambicijama novih sila. A jedna od najvećih takvih je Indija".

Hod po žici

Zašto bi indijski narod patio zbog razarajućeg rata koji besni hiljadama kilometara daleko, pita se bivša ministarka spoljnih poslova Indije Nirupama Rao i dodaje: zašto bi Indija podržala sankcije koje su dovele do rasta cena energenata i naudile siromašnim zemljama i zašto bi Indija terala svog partnera Rusiju u zagrljaj Pekinga, svog rivala.

"Indija nema interes da izoluje Rusiju", dodaje ona.

Očekivanja Zapada da će Indija zauzeti jasan stav po pitanju sukoba u Ukrajini nisu se ispunila i ova zemlja bila je uzdržana na glasanju u UN, odbijajući da Rusiju nazove agresorom, "zaobilazeći sankcije i kupujući rusku naftu više nego ikada pre".

Indija se ponaša kao hodač na žici i održava dobre odnose čak i sa neprijateljima svojih prijatelja, konstatuje se u tekstu.

Najbolji ponuđač

Druge države u susedstvu Indije pokušavaju da se postave slično. Prema dokumentima američkih obaveštajnih službi koje je citirao "Vašington post" nekoliko centralnoazijskih država želi da iskoristi novu svetsku situaciju u svoju korist i da radi s onima koji mogu da daju najbrže rezultate, a to je trenutno Kina.

Pekingu, tako, naginje dugogodišnji američki saveznik Pakistan, ali i važne države na Bliskom istoku, poput Saudijske Arabije, preispituju svoju odanost Zapadu.

Saudijska Arabija je obnovila diplomatske odnose s Iranom uz posredovanje Kine, dok u Ujedinjenim Arapskim Emiratima napreduje izgradnja lučkog objekta, koji američke službe smatraju mogućom budućom bazom za kinesku Narodnooslobodilačku armiju.

Egipat, s druge strane, nije uspeo da odigra ovakvu ulogu, pa je njihov plan, prema američkim dokumentima koji su procurili, da isporuče naoružanje Rusiji stopiran i umesto toga prave municiju za Ukrajinu.

Otprilike polovina uzdržanih na glasanju u UN o Ukrajini dolazi iz Afrike. Mnoge zemlje imaju dugogodišnje odnose sa Rusijom, uključujući Južnu Afriku. U borbi protiv aparthejda, Sovjetski Savez je stao uz današnju vladajuću stranku, ANC. Pretorija se oseća povezano sa Moskvom, ali u isto vreme ne želi da ugrozi svoj odnos sa Zapadom.

Ovaj kontinent sada se smatra strateškim partnerom, svet se sastaje u Africi, pa je Pretoriju posetio i američki državni sekretar Entoni Blinken, kao i ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov. Osim održavanja političkih kontakata, u pitanju su i sirovine koje afričke zemlje poseduju, poput litijuma oko kojeg se u Kongu bore Australijanci i Kinezi.

Globalni sever daje ponude Africi umesto da postavlja zahteve, a mnoge afričke vlade sada mogu da biraju da li žele da grade novi drumski ili železnički most sa kineskim ili evropskim partnerima. "A Kina je dobra u brzoj izgradnji", kako kaže ambasador Kenije pri UN Martin Kimani.

Suverena politika i dedolarizacija

I Brazil jasno stavlja do znanja da neće dozvoliti bilo kojoj velikoj sili da joj diktira politiku. Ministar spoljnih poslova Mauro Vijeira je pojasnio da nema "automatskih saveza".

Ni predsednik Lula da Silva ne deli svet na demokratije i autokratije i u njegovom konceptu svetskog poretka Brazil ima važno mesto i za njega se bori, između ostalog, tražeći stalno mesto u Savetu bezbednost UN kao zemlja od 217 miliona stanovnika.

Brazil odlučno odbija isporuke naoružanja Kijevu, a takav stav naišao je na simpatije i u Meksiku i Argentini koje takođe naginju principu nemešanja u ovaj sukob.

Lula ima i konkretnije planove za novi svetski poredak: sredinom aprila otputovao je u Šangaj na sastanak BRIKS-a i tamo u svom govoru uzdrmao verovatno jedan od najmoćnijih temelja sadašnjeg svetskog poretka: američki dolar.

"Zašto sve zemlje moraju da vezuju svoju trgovinu za dolar? Ko je zapravo odlučio da su naše valute slabe i da nemaju vrednost u drugim zemljama?", zapitao se Lula.

Mnogi finansijski stručnjaci ne shvataju ozbiljno Luline reči, ali broj članica i zemalja zainteresovanih da se pridruže BRIKS-u raste.    

Kraj slobodne trgovine

Sjedinjene Države su bile te koje su, nakon raspada Sovjetskog Saveza, sa entuzijazmom dočekale nadolazeće doba turbo-kapitalizma. U to vreme se govorilo o "vladavini tržišta" i o "kraju nacionalne države", koja je na kraju morala da uradi ono što su joj diktirale multinacionalne korporacije.

Tri decenije kasnije, nacionalna država je jača nego ikada, a finansijska kriza je najavila kraj deregulisanih tržišta kapitala. Dok su donedavno vlade nastojale da iskoriste prednosti globalizacije, sada je zadatak da organizuju bar delimično povlačenje.

U nadolazećem hladnom ratu između autokratije i demokratije, manje se govori o slobodnoj trgovini a više o sankcijama, kaznenim carinama i zahtevima lokalne proizvodnje. Političari određuju gde se mikročipovi mogu prodati i gde kobalt ili litijum mogu da se nabave – ne više profit ili troškovi proizvodnje.

Kapitalizam je u povlačenju, a sa njim i kapitalisti. Dok su tehnološki razvoj pre samo nekoliko godina oblikovali preduzetnici kao što su Stiv Džobs ("Epl") ili Džek Ma ("Alibaba"), danas vlade definišu koje industrije treba da rastu ili se smanjuju i čime se i s kim može trgovati.

Evropska bespuća

Što se tiče Evrope, postoji saglasnost da ona svoje interese treba da zastupa na strateški dalekovidiji način nego ranije. To ima veze sa ekonomskom zavisnošću, ali i spoznajom da u multipolarnom svetu Evropa ne može da se oseća udobno ako je vuče Amerika.

Infrastrukturnim programom EU vrednim milijarde evra "Global gejtvej", EU želi da obezbedi bolji pristup, alternativne lance snabdevanja i političku dobru volju u Africi, Aziji i evropskom susedstvu. Preorijentacija EU na Globalni jug samo je jedan od evropskih problema.

Drugi sukob se vrti oko evropske "strateške autonomije". Ne postoji konsenzus o tome šta to tačno znači. Dok francuski predsednik Emanuel Markon pod tim podrazumeva da Evropa ne sme da postane "američki vazal", za Nemačku je SAD najvažniji saveznik, dok je za baltičke zemlje i Poljsku NATO važniji od EU.

Od toga koliko Evropa treba da se emancipuje od SAD, mnogo je više goruće pitanje: šta će se desiti ako SAD okrenu leđa Evropi? Ne može se predvideti šta bi eventualni drugi mandat Donalda Trampa doneo odnosima SAD i Evrope, ali ako bi došlo do rata s Pekingom, sa potresnim posledicama, otvoreno je pitanje na kojoj bi strani onda bio Globalni jug. Rat u Ukrajini je pokazao: ne nužno na strani Zapada.

Ruska vojna operacija u Ukrajini pokazala je koliko je EU zavisna od SAD. Bez njihove podrške Ukrajina ne može da se brani, a Evropa neće uskoro zameniti SAD. Ipak, EU mora da iskoristi preostali mandat Džoa Bajdena da postane što je moguće vojno jača, navodi se u tekstu. Ali treba da planira i dalje od toga.

Trebalo bi da ima otvorenije trgovinske sporazume sa jugoistočnom Azijom, Afrikom i Latinskom Amerikom koji omogućavaju zemljama da uvoze više u Evropu nego što je Evropa izvezla u najboljim godinama globalizacije.

Evropljani stalno pričaju o tome koliko im je stalo do Globalnog juga i njihovih zabrinutosti, kaže šef Kancelarije Međunarodne krizne grupe pri UN Ričard Govan.

Ali u stvari, vi ste zabrinuti za jačanje evropskog bloka. I nećete učiniti ništa da zemljama poput Brazila ili Južne Afrike date veći uticaj jer su naklonjeni Rusiji, dodaje Govan.

"Da, globalizacija je zakomplikovala svet i stvorila zavisnosti. Ali to je razlog da ih promenimo i učinimo pravednijim – a ne da ih ukidamo", zaključuje Govan.