Prvi put posle više od decenije, Grci izlaze na birališta kako bi izabrali vladu koja će samostalno, bez pritiska međunarodnih kreditora, voditi privredu zemlje.
Konzervativni premijer Kirijakos Micotakis traži drugi mandat nakon što je prošlog leta okončan drakonski režim kontrole potrošnje, koji su odredili međunarodni kreditori za spasavanje grčke ekonomije, navodi AP.
Diplomac Harvarda, koji govori engleski kao i svoj maternji grčki, obezbedio je Grčkoj neočekivano visok rast, pad nezaposlenosti i skori povratak na investicioni rejting na globalnom tržištu obveznica.
Dugovi prema Međunarodnom monetarnom fondu su otplaćeni pre vremena.
Ponovni izbor 55-godišnjeg Micotakisa ranije je smatran "siguricom", naročito jer mu ankete daju 45 odsto glasova, ali to nije dovoljno prema novom izbornom sistemu, zbog čega će njegova partija desnog centra, Nova demokratija, morati u drugom krugu početkom jula da se bori za apsolutnu većinu glasova birača kojima su glavne brige ekonomija i skok cena, dok su skandali, optužbe za kršenje zakona EU i druga pitanja u drugom planu, navodi "Politiko".
Evropske vlade i MMF upumpali su 280 milijardi evra u grčku ekonomiju između 2010. i 2018. kako bi sprečili bankrot. Zauzvrat su zahtevali reforme i surove mere za smanjenje troškova.
Ozbiljna recesija i godine hitnog zaduživanja ostavile su Grčku sa ogromnim državnim dugom, koji je u decembru dostigao 400 milijardi evra i oborio prihode domaćinstava kojima će verovatno trebati decenija da se oporave.
Iscrpljeni nakon političkih i ekonomskih previranja iz ere spasavanja, obični Grci su potonuli u privatna zaduživanja, niske plate i nesigurnost posla.
Micotakis je izgubio dugogodišnju dvocifrenu prednost u istraživanjima javnog mnjenja nakon železničke katastrofe 28. februara, u kojoj je poginulo 57 ljudi, od kojih su mnogi bili studenti, narušivši sliku vlade kao moderne i poslovno orijentisane.
Evropski parlament takođe istražuje skandal nakon što su istaknuti grčki političari i novinari otkrili špijunski softver na svojim telefonima. To otkriće je produbilo nepoverenje među strankama u trenutku kada je možda preko potreban konsenzus, ocenjuje agencija.
Očekuje se da šest političkih stranaka uđe u parlament, u rasponu od nacionalista skeptičnih prema NATO-u, do Komunističke partije. Krajnje desničarskoj Partiji Grka, koju je osnovao zatvoreni bivši poslanik sa istorijom neonacističkih aktivnosti, Vrhovni sud je zabranio učešće.
Opoziciju predvodi 48-godišnji Aleksis Cipras, bivši premijer i vatreni lider levičarske Sirize. Njegova kampanja se u velikoj meri fokusirala na železničku katastrofu i skandal prisluškivanja, ali ih nije u dovoljnoj meri iskoristila. Njegov "prtljag" su burni prvi meseci na čelu zemlje 2015. u jeku finansijske krize zbog koje je Grčkoj treći put bilo potrebno međunarodno spasavanje.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da izbori neće doneti potpunog pobednika prema novouvedenom sistemu proporcionalne zastupljenosti, zbog čega će možda biti potrebni drugi izbori početkom jula, kada bi se sistem vratio na onaj koji favorizuje pobedničku stranku sa bonusom za mesto u parlamentu.
Čak i tada, trenutne ankete sugerišu da bi Micotakis mogao biti primoran u koaliciju, a nekada moćna socijalistička partija Pasok - koja je skoro nestala tokom krize - potencijalno bi mogla da bude jezičak na vagi.
"Mi nemamo kulturu konsenzusa u našem političkom sistemu, to je više nulta suma: ako vi izgubite, ja dobijam", kaže Todoris Georgakopulos, urednički direktor diaNEOsis, nezavisnog istraživačkog centra u Atini.
Grejs period relativno niskih godišnjih računa za otplatu kredita za spasavanje trajaće još 10 godina, rekao je on.
"Do tada moramo smisliti novi produktivan model za zemlju. Mnoge od naših najvažnijih reformi su ostavljene za kraj, u pravosudnom sistemu, obrazovanju i zdravstvu, jer će one biti najteže. Izazov na ovim izborima biće pronalaženje konsenzusa koji je potreban među političkim snagama u zemlji kako bi se ove veoma teške reforme mogle sprovesti", dodao je Georgakopulos.
Više od 9,8 miliona Grka ima pravo da glasa na opštim izborima za 300 poslanika u jednodomnom parlamentu koji imaju četvorogodišnji mandat.
Prvi put će se sniziti starosna granica za glasanje na 17 godina, a takođe će prvi put grčkim državljanima koji žive u inostranstvu biti dozvoljeno da glasaju u zemlji u kojoj žive.
Biračka mesta, kojih je ukupno oko 22.000, biće otvorena u 7 sati ujutru i ostaće otvorena 12 sati. Ministarstvo unutrašnjih poslova procenjuje da će do 22 sata biti prebrojano 80 odsto glasova.