Nemačka unosi nervozu među saveznike: Stavovi o Ukrajini smetaju Evropi

Najbliži saveznici Nemačke sve češće i sve glasnije se pitaju kolika je njena posvećenost evropskoj solidarnosti u jeku ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini zbog koje je čitav kontinent upao u energetsku i finansijsku krizu.

Iako je Nemačka dugo bila de fakto lider u Evropi, nije požurila da snabde Ukrajinu najmodernijim naoružanjem. Takođe je subvencionisala račune svojih građana za energente, što je izazvalo bes u siromašnijim zemljama Evropske unije.

"Možemo li verovati Nemačkoj?", otvoreno je pitao letonski ministar odbrane Artis Pabriks prošle nedelje na otvorenom forumu u Berlinu, misleći na NATO i rizike povezane sa sukobom u Ukrajini.

"Vi kažete ’Mi smo tu za vas‘. Ali da li imate političku volju? Mi smo spremni da umremo za slobodu. Da li ste vi?", pita se Pabriks.

Te kritike dolaze ne samo od zemalja od kojih bi se očekivalo da se zalažu za tvrđu liniju, protiv Rusije, poput Poljske i baltičkih država, već čak i od najbližih partnera Nemačke.

"Nije dobro za Evropu i za Nemačku što se izoluju“, suptilno je osudio francuski predsednik Emanuel Makron svog nemačkog kolegu, kancelara Olafa Šolca, pre sastanka Evropskog saveta prošle nedelje.

Šolc i njegovi savetnici se ne slažu sa takvim kritikama, piše "Njujork tajms".

Nemačka je sila pragmatizma i treći po veličini davalac vojne opreme Ukrajini posle Sjedinjenih Država i Britanije, tvrde oni.

Nemačka je, iako zakasnelo i naizgled nevoljno, nedavno isporučila Ukrajini napredno oružje, poput oklopnih protivavionskih topova "Gepard" i najmanje jednog naprednog mobilnog protivvazdušnog raketnog sistema, IRIS-T.

U pokušaju da se suprotstavi kritikama, Nemačka, koja je najveća evropska ekonomija, organizovala je multinacionalnu konferenciju posvećenu rekonstrukciji Ukrajine, kako tokom sukoba, tako i posle.

Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer takođe je posetio Kijev, prvi put od početka rata, nakon što mu je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u aprilu poruičio da nije dobrodošao, ljut zbog tesnih odnosa Nemačke sa Moskvom.

"Bilo mi je važno, posebno sada u ovoj fazi vazdušnih napada dronovima, krstarećim projektilima i raketama, da pošaljem poruku solidarnosti“, rekao je Štajnmajer.

Ali nema sumnje da je kolaps dugotrajnih pretpostavki Nemačke – da bezbednost u Evropi mora uključiti Rusiju; da je Rusija bila pouzdan snabdevač jeftinim gasom i naftom; da rat nikada više neće dotaći Evropu; i da trgovina sa autokratskim režimima poput Rusije i Kine nije imala geopolitičke implikacije — dezorijentisala Berlin, piše "Njujork tajms".

Nemačka prolazi kroz ekonomski i psihološki šok, sličan krizi identiteta, rekla je Klaudija Mejdžor iz Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove.

"Strah ovde je kraj obećanja prosperiteta, da će svakoj generaciji biti bolje“, rekla je ona. "A sada je to gotovo."

Šolc, oprezni advokat iz Hamburga, pažljivo pokušava da ublaži posledice krize, posebno među nemačkim biračima koji se suočavaju sa teškom zimom visoke inflacije i rastućih cena energenata.

Ali, iako priznaje da se svet promenio, "on ne kaže da se moramo menjati sa njim“, rekao je nemački analitičar Ulrih Špek. "On govori da se svet promenio i da ćemo vas zaštititi“, što je veliki rizik za budućnost.

Sam Šolc je podigao očekivanja među Nemcima i njihovim saveznicima samo nekoliko dana nakon što je Rusija pokrenula specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini kada je najavio veliko povećanje vojnih izdataka. Dodatnih 100 milijardi evra bilo je namenjeno poboljšanju žalosnog stanja nemačkih oružanih snaga, ali od tada vlada sporo realizuje na svoja obećanja.

Rezultat je bio sve dublji utisak da Nemačka, sa nezgodnom koalicionom vladom koja je izabrana pre ruske operaciuje, nije u stanju da popuni evropski vakuum lidera, ali se nerado pridružuje konsenzusu kada ne ide sama.

"Nemačka sada zapravo nije timski igrač – postoji osećaj da se vuče“, rekla je direktorka berlinske kancelarije Evropskog saveta za spoljne odnose, Jana Puljerin.

Čak je i velika bilateralna konferencija Francuske i Nemačke, "para" koji ima mnogo uticaja u Briselu, odložena za januar zbog oštrih nesuglasica oko energenata, kupovine oružja, kolektivnog evropskog duga i Ukrajine.

Odnosi sa Poljskom i Baltikom, koji forsiraju tvrđi stav prema Moskvi, su ogorčeni.

"Problem je što se mi ne povezujemo ni sa Italijom ili Španijom“, rekla je Puljerin. "Vidim nas same u Evropi, odvojene."

Tomas Klajn-Brokof iz Nemačkog Maršalovog fonda rekao je da su neke kritike Nemačke neophodne i validne, ali se plaši da su otišle predaleko.

"Kritikovanje Nemačke postalo je omiljena zabava mnogih", rekao je on i podsetio da je Nemačka ponekad u Mađarskoj i Poljskoj zgodna meta za kritikovanje i forsiranje nacionalističke političke kampanje, posebno među populistima, što se hrani šira anti-EU osećanja.

Klajn-Brokof kaže da, što se Ukrajine tiče, Nemačka "jednostavno ne čini dovoljno".

Iako je snabdevala Kijev oklopnim transporterima i naprednim haubicama, Nemačka je povukla liniju u pogledu vrste naprednog teškog naoružanja koje bi sada moglo da napravi razliku za Ukrajinu u sukobu, naročito kada je reč o tenku "Leopard 2" i oklopnom vozilu "Marder".

Mejdžor i Norbert Rotgen, opozicioni političar smatraju da vlada odbija da pošalje to oružje jer ima preterani strah od eskalacije i ne želi da unese paniku među birače, koji su uplašeni nuklearnim pretnjama Rusije.

Šolc je mogao da stvori evropsku koaliciju koja će obezbediti oružje "kako bi se suprotstavila Rusiji i spojila Evropu i Zapad“, rekao je Rotgen. "Umesto toga, napravili smo najdublje podele i kasnili smo sa isporukom, tako da se sada postavljaju pitanja o nemačkoj pouzdanosti."

U svoju odbranu, Šolc i njegova ministarka odbrane, Kristin Lambreht tvrde da nijedna zemlja nije obezbedila Ukrajini moderne zapadne tenkove, uključujući Sjedinjene Države, istovremeno insistirajući da su tenkovi toliko komplikovani da bi zahtevali višemesečnu obuku za njihovo korišćenje i održavanje.

Što se tiče energetike, Nemačka je oštro kritikovana u Evropi zbog svoje jednostrane odluke da građanima i kompanijama ublaži udar viših cena, subvencijama od 200 milijardi evra.

Iznos je donekle naduvan, a i druge zemlje, poput Francuske i Španije, najavile su državnu pomoć za troškove energije. Ali veličina subvencije je veća za druge, siromašnije nacije.

"Za zemlju koja toliko govori o multilateralizmu, Nemačka je uvek imala unilateralnu energetsku politiku“, rekao je politikolog Danijel S. Hamilton, navodeći iznenadnu odluku bivše kancelarke Angele Merkel, da odustane od nuklearne energije, kao i odluku da učestvuje u izgradnji gasovoda Severni tok iz Rusije koji preseca Poljsku i Ukrajinu.

"Nije u pitanju samo suma od 200 milijardi evra, već i način na koji se tojednostavno najavljuje bez evropske solidarnosti“, rekao je Hamilton.