Ruska vojska je dobila prenosni pešadijski bacač plamena pod nazivom "Borodač", posebno dizajniran za gradsko ratovanje, saopštio je Aleksandar Kočkin, zamenik generalnog direktora "Tehmaš", dela državne korporacije "Rosteh".
MRO-A, ili "Borodač", je ručni pešadijski bacač plamena male veličine, analog protivtenkovske granate na raketni pogon, samo što je njegova bojeva glava opremljena termobaričnim sastavom. U pitanju je bacač za jednokratnu upotrebu. Ruska vojska ga je već usvojila, prenose RIA novosti.
Bacač "plamena" je stvoren za jednokratnu upotrebu. Sličan je jednom od najpopularnijih, razvijenim 1980-te godine, RPO-A Šmelj. Pešadijski bacač plamena na raketni pogon-A, je prenosiv bacač plamena za jednokratnu upotrebu koji koristi raketnu propulziju.
Prvi put su se 2014. pojavili izveštaji koji sugerišu da su proruski ukrajinski borci u regionu Donjecka viđeni kako rukuju raketnim bacačima MRO-A ruske proizvodnje.
U to vreme, u nekim medijskim izveštajima su se pojavili navodi da je MRO bio samostalan, jednokratni raketni bacač 72,5 mm za jednokratnu upotrebu sličan seriji RPO 93 mm, ali lakši od RPO.
Izveštaji nisu dali naziv oružja u upotrebi još 2014. Međutim, navedeno je da su serije RPO i MRO klasifikovane kao "bacači plamena" i zna se da imaju zapaljive bojeve glave.
Takođe je navedeno da je MRO-A ispaljivao termobarične bojeve glave, probijajući zgrade i utvrđenja. Prema neproverenim izveštajima, Ukrajina je takođe zarobila ove bacače plamena.
Sa svoje strane, Kočkin je posebno pojasnio medijima da je pešadijski bacač plamena "Borodač" razvijen za gradsku borbu.
Štaviše, pres-služba "Rosteha" je objasnila da je mali raketni bacač plamena MRO-A dizajniran za uništavanje trupa smeštenih u zgradama, odbrambenim strukturama, automobilima i lako oklopnim vozilima.
MRO-A "Borodač" je prvi put predstavljen na međunarodnoj izložbi MILEKS-2023 koja je otvorena 17. maja u Minsku, Belorusiji. Prema izveštajima, Moskva izlaže preko 150 vojnih proizvoda na izložbi oružja, uključujući i teški termobarični višecevni bacač raketa TOS-1A, koji se već uveliko dokazao i zadao je teške udarce ukrajinskim utvrđenjima.
TOS-1A Soncepjok pravi haos u Ukrajini
Rusija je naširoko koristila termobarično oružje u svojim vojnim operacijama u Ukrajini.
Ruski zvaničnici se zaklinju u borbenu efikasnost ovog sistema, tvrdeći da Zapad nema alternativu ovom ruskom sistemu naoružanja.
Ruski termobarični višecevni bacači raketa TOS-1 (tяžёlaя ognemёtnaя sistema) Buratino i TOS-1A Solncepek primećeni su 26. februara predveče u blizini Belgoroda, nedaleko od ukrajinske granice.
Višecevni bacači raketa TOS-1 ili TOS-1A sa 30 ili 24 lansirnih cevi na šasijama tenkova T-72 su u stanju da lansiraju rakete 220 mmsa termobaričnim bojevim glavama.
TOS-1A ima domet do šest kilometara, ali zato može da pokrije veoma veliku površinu, a pogođeno područje posle udara je još veće – 40.000 kvadratnih metara. Sistem ispaljuje municiju od 220 mm.
TOS-1A je u stanju da ispali celu svoju salvu raketa za manje od 12 sekundi. Obično njime upravlja tročlana posada i može se transportovati drumskim, železničkim ili vazdušnim putem.
Termobaričko punjenje je vrsta eksploziva koji koristi kiseonik iz okolnog vazduha. Upotreba bojevih glava sa takvim punjenjem stvara eksplozivni talas koji traje značajno duže od klasičnog kondenzovanog eksploziva.
Većina konvencionalnih eksploziva se sastoji iz mešavine eksploziva i oksidatora, dok je kod termobaričkog oružja to 100 odsto eksploziv, tako da ono poseduje mnogo veću snagu od konvencionalnog kondenznog eksploziva iste mase.
Termobarična oružja imaju najduže trajanje eksplozivnog talasa i najveću razornu snagu, izuzimajući nuklearno oružje.
Ruska vojska aktivno koristi sisteme TOS-1A protiv kijevskih snaga od početka svoje Specijalne operacije u Ukrajini. Tokom operacije testirana je i unapređena verzija sistema, nazvana TOS-2. Naoružan je i snažnijim raketama većeg dometa.
Inače, Rusi su u zavodu NPO Splav razvili i TOS-2 Tosočka na kamionima Ural-63704-0010 serije Tornado-U.
TOS-1A su koristile ruske snage u nekoliko sukoba, uključujući Prvi i Drugi čečenski rat, rusko-gruzijski rat i građanski rat u Siriji.
Ruska vojska i dalje aktivno koristi sisteme Soncepjok duž cele linije fronta u Donbasu, kao na primer u Bahmutu.