Evropski trgovci na malo i vlade zaglavljeni su u najžešćoj borbi oko troškova hrane u proteklih 50 godina, a kreatori politike pribegavaju kontroli cena kako bi se izborili sa jednom od najgorih kriza troškova života.
Uprkos tome što niže cene energenata ublažavaju sveukupne pritiske na cene, cene hrane su nastavile da rastu nateravši političare da, u pokušaju da ublaže gnev javnosti, pribegnu nekonvencionalnim tržišnim intervencijama.
Cene hrane u EU porasle su 16,6 posto u godini do aprila, pokazuju podaci "Eurostata", daleko više od nominalne stope inflacije od 8,1 posto. Neki od najvećih skokova su bili u ceni osnovnih proizvoda gde su jaja poskupela 22,7 odsto, punomasno mleko za 25 odsto, a šećer za 54,9 odsto.
"Nismo imali kontrolu cena u opštem obrascu u zapadnom svetu od 1970-ih", rekao je za "Fajnenšel tajms" Lars Jonung, švedski ekonomista i stručnjak za kontroverzna ograničenja.
Države centralne i istočne Evrope najteže pogođene rastom cena, kao što su Mađarska i Hrvatska, odlučile su da ograniče troškove osnovnih životnih namirnica kako bi zaštitile najugroženije, koji imaju tendenciju da troše najveći deo svojih prihoda na hranu.
Nora, 32-godišnja majka troje dece iz Budimpešte, rekla je da je "lepo" što je kontrola cena učinila proizvode poput punomasnog mleka jeftinijim. Ali primetila je da su supermarketi počeli da ograničavaju kupovinu, što znači da mora da poseti više prodavnica ili da ide u kupovinu svaki dan da bi iskoristila ove pogodnosti.
Grčka je preuzela alternativni pristup za ograničavanje cena, ograničavanjem profitnih marži trgovaca na hranu i druge osnovne stvari.
U bogatijim privredama, Francuska je dogovorila sa supermarketima da ponude izbor artikala po najnižoj mogućoj ceni. Španija je jedna od nekoliko zemalja koje su smanjile porez na dodatu vrednost na hranu. Druge, poput Italije, su pod pritiskom da ograniče cenu omiljenih namirnica kao što je testenina.
Pritisak na trgovce na malo pogoršan je naglim padom cene poljoprivrednih proizvoda tokom prošle godine. UN-ov indeks cena hrane bio je 19,7 odsto niži u aprilu, u poređenju sa istim mesecom prošle godine.
"Iako neka povećanja cena mogu biti opravdana, postoji sve veća sumnja da su druga samo oportunistički izgovori preduzeća za naduvavanje cena", rekla je Monik Gojens, generalni direktor Biroa evropskih sindikata potrošača, koji predstavlja 46 potrošačkih organizacija širom sveta. Biro je pozvao vlade da "usvoje snažne mere za zaštitu potrošača od rastućih cena" hrane.
Slični pozivi stigli su i iz Belgije, Austrije.
Međutim, trgovci kažu da oni nisu krivi i da moraju da na sebe preuzmu posledice ograničavanja cena robe.
Jedan mali supermarket u Mađarskoj grupisao je sve proizvode kojima je cena ograničena uz poziv kupcima da ne kupuju "proizvode diktature", rekavši da je veleprodajna cena određenih artikala viša od ograničene maloprodajne cene.
"Ograničenja nas teraju da poslujemo sa gubitkom", navode iz supermarketa. Velika preduzeća koja posluju u Mađarskoj tvrde isto.
"Ako nabavljate šećer, plaćate 500 forinti (1,35 evra) po kilogramu i morate da ga prodate za 300 forinti (0,85 evra)", rekao je jedan predstavnik međunarodnog prodavca. "Ostvarujete negativnu maržu za svaku prodatu jedinicu, što je potpuno apsurdno u sektoru kao što je maloprodaja koju karakterišu veliki obim i niske marže."
Iako su ove mere bile uspešne u održavanju nivoa troškova osnovnih potrepština, ekonomisti smatraju da su loše rešenje za visoke cene hrane.
U izveštaju Svetske banke pozivaju se evropske vlade da obezbede više "ciljanih političkih intervencija i mreža socijalne zaštite" da podrže one koji pate od krize troškova života. Međutim, Banka je naglasila da su kontrole cena i subvencije "neoptimalne jer šalju pogrešan signal potrošačima i proizvođačima".
Guverner centralne banke Mađarske Đerđ Matolči otišao je dalje na parlamentarnom saslušanju u decembru. "Ne možete dobiti ovu bitku sa starim alatima", rekao je. "Ograničenja cena i sve slične ideje već su se pokazale neefikasnim tokom socijalizma."
"Možete da ograničite jednu vrstu mleka, ali potrošačka korpa sadrži desetine vrsta," rekao je Peter Virovacz, analitičar ING banke.
Borbe sa kojima se suočavaju kupci pogođeni rastućim troškovima hrane znače da se ekonomisti plaše da će političari nastaviti da pribegavaju ograničenjima cena, bez obzira na njihovu efikasnost.
"Kao instrument za smanjenje inflacije, kontrola cena ne funkcioniše", rekao je Jonung. "Ali oni izazivaju zavisnost i teško je rešiti se te navike."