Dolaze iz dalekih krajeva sveta, govore različite jezike, obuhvataju širok ideološki spektar i imaju od 43 do 80 godina. Ali jedno je zajedničko predsedniku SAD Džozefu Bajdenu i ostalim liderima Grupe 7 koji se sastaju ovog vikenda u Japanu - nisu baš toliko popularni kod kuće, piše "Njujork tajms".
Za Bajdena i njegove kolege iz vodećih svetskih industrijskih sila, ovo je doba demokratskog nezadovoljstva kada se čini da su birači neprestano nezadovoljni predsednicima i premijerima koje su izabrali.
Svaki lider je u problemu iz različitih razloga, ali njihove zajedničke borbe naglašavaju krhkost slobodnih društava u vremenu dubokih političkih i kulturnih podela, navodi američki list u komentaru samita u Hirošimi.
To je ovogodišnji samit u Japanu učinilo "klubom usamljenih srca", gde nevoljeni lideri mogu da se jadaju i razmenjuju ideje kako da se umile svojim biračima. Nekoliko dana daleko od kuće može biti dobrodošlo olakšanje za lidere, prilika da se šepure i drže i igraju ulogu državnika koji oblikuje snage istorije.
Ali njihove nevolje imaju način da ih prate i mogu ograničiti njihove mogućnosti i uticaj.
Bajden je, piše "Njujork tajms", samit započeo ne uzvišenom diskusijom o državnim poslovima, već polusatnim telefonskim pozivom Vašingtonu da proveri kako teku pregovori sa republikancima u vezi pitanjem potrošnje i duga. Završio je dan tako što je propustio gala večeru kako bi primio još jedan poziv od kuće o razgovorima o potrošnji.
Podaci ankete koje je sastavio "Morning konsalt" poslednjih dana pokazuju da su lideri samo četiri od 22 velike proučavane zemlje imali rejting iznad 50 odsto: Narendra Modi iz Indije, Alen Berset iz Švajcarske, Andres Manuel Lopez Obrador iz Meksika i Antoni Albaneze iz Australije.
Modiju, koji je u Hirošimu došao kao posmatrač, svi zavide na podršci od 78 odsto.
Nasuprot tome, nijedan lider G7 ne bi dobio podršku većine. Italijanska premijerka Đorđa Meloni, izabrana tek prošle jeseni, najbolje je prošla sa rejtingom od 49 posto, pokazali su podaci "Morning konsalta".
Potom sledi Bajden sa 42 posto podrške, kanadski premijer Džastin Trudo sa 39 posto, nemački kancelar Olaf Šolc sa 34 odsto, britanski premijer Riši Sunak sa 33 odsto i premijer Japana Fumio Kišida sa 31 odsto. Francuski predsednik Emanuel Makron zaostaje sa 25 odsto.
"Moj instinkt je da su niske ankete više odraz rastuće polarizacije u velikom broju ovih društava", rekao je Majkl Abramovic, predsednik "Fridom hausa", organizacije sa sedištem u Vašingtonu koja podstiče demokratiju širom sveta. "Bajden bi mogao da poploča ulice zlatom, a pola zemlje to ne bi odobrilo. Očigledno je da demokratije moraju da budu bolje, ali nema dokaza da autoritarni režimi mogu da urade bolji posao."
Razočarenje sadašnjim rukovodstvom pokazuje se kao test izdržljivosti demokratije u trenutku kada je ona pod pritiskom, navodi "Njujork tajms". Analiza "Fridom hausa" pokazala je da se sloboda "povlači" širom sveta 17 godina zaredom.
Usred opšte kiselosti, svaki lider se suočava sa različitim problemima. Makron, koji je samo prošle godine pobedio na reizboru sa 58,5 odsto glasova, ostao je bez podrške kada je progurao povećanje starosne granice za odlazak u penziju sa 62 godine na 64 godine, što je izazvalo nasilne ulične proteste. Anketa objavljena ovog meseca pokazala je da bi Makron izgubio revanš od Marin Le Pen, liderke krajnje desnice koju je pobedio prošle godine.
Isto tako, da su izbori održani sada, nedavna istraživanja pokazuju da bi Konzervativna partija Rišija Sunaka izgubila od Laburističke partije u Britaniji, Liberalna partija Trudoa bi izgubila od Konzervativne stranke u Kanadi, a Socijaldemokratska partija Šolca izgubila bi od Hrišćansko-demokratske unije u Nemačkoj.
Neki politički veterani slabost lidera G7 pripisuju ekonomskoj anksioznosti nakon pandemije. "Izgleda da je talas nezadovoljstva zapljusnuo naše demokratije", rekao je Karl Bilt, bivši premijer Švedske. "Mislim da bi povratak inflacije ima neke veze sa ovim."
Inflacija je svakako oslabila podršku Bajdenu, zajedno sa krizom na jugozapadnoj granici, strahom od urbanog kriminala, ljutnjom zbog vladine potrošnje i zabrinutošću zbog godina predsednika koji traži od birača da mu daju drugi mandat i tako ga održe na vlasti dok ne napuni 86.
Najbolja stvar koju Bajden ima, politički, je verovatnoća da će se sledeće godine ponovo suočiti sa Donaldom Trampom, revanš za koji njegovi stratezi pretpostavljaju da bi privukao demokrate i neodređene koji nisu oduševljeni predsednikom, ali se protive bivšem predsedniku.
Uprkos tome, prema anketama, nije sigurno da će Bajden moći da pobedi svog prethodnika po drugi put, a Bajdenove kolege u Japanu su duboko zabrinute zbog Trampovog povratka na vlast, navodi list.
Ovo nije prvi put da se Grupa 7 okupila dok su lideri pod pritiskom kod kuče. Međutim dugogodišnji analitičar bloka kaže da se to dešava uglavnom kada su matične zemlje lidera pogođene ozbiljnom recesijom ili stagflacijom, što nije slučaj sada.
"U vremenima tako male podrške birača, samit G7 postaje ultimativni klub usamljenih srca, kada lideri dele svoj politički bol, vezuju se jedni za druge zbog toga i razgovaraju o tome šta 'radi' u svakoj zemlji kako bi dobili ideju i možda su se vratili na pravi put", rekao je Džon Džej Kirton, direktor istraživačke grupe G7 na Univerzitetu u Torontu. "Ovo je jedan od načina na koji samit služi kao komitet za reizbor postojećih lidera kod kuće."
Abramovic ipak smatra da političke nevolje lidera G7 treba shvatiti kao dokaz da demokratija funkcioniše. "Za razliku od autoritarnih lidera, ako demokratski lideri ne urade posao, biće smenjeni", rekao je on. "Odgovornost je snaga demokratije, a ne slabost."