Kineski mediji: G7 se pretvorila u anti-kinesku radionicu

Što G7 bude glasnija u svojoj antikineskoj retorici, to će biti manji njen stvaran uticaj jer će to značiti da služi strateškim interesima SAD, a ne međunarodne zajednice, piše "Global tajms"

Objavljeno dan pre kraja samita G7, saopštenje posle završenog sastanka na nekoliko desetina stranica izazvalo je malo pažnje u svetu, jer svu je pokupio dolazak ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog na skup, osim u delu koji se odnosi na targetiranje Kine.

G7 objavio je najsnažniju osudu Kine do sada i povećao pritisak na ovu zemlju, kako se navodi u izveštajima vodećih zapadnih medija.

"Izgleda da je jedini način da G7 privuče pažnju ljudi i podseti ih na svoje prisustvo, to da spekuliše o pitanjima vezanim za Kinu", piše kineski "Global tajms" u svojoj analizi.

Kao "klub najbogatijih" koji je nekada imao udela u 70 odsto svetske ekonomije, G7 se poslednjih godina suočava sa ozbiljnom egzistencijalnom krizom dok njihova ekonomska težina počinje da opada, zajedno sa padom udela u svetskoj populaciji.

Prethodnih godina G7 se "vrti u krug" zbog neslaganja među zemljama članicama, ali od 2021. njihova saopštenja usmerena su na kritikovanje Kine. Puno ime organizacije je Grupa sedam industrijski razvijenih zemalja, ali sada su postali mala radionica specijalizovana za masovnu proizvodnju loših proizvoda, piše kineski medij blizak Komunističkoj partiji Kine. Anti-kineski proizvodi, bez osnova, bez pravne osnove i moralnih principa, uglavnom dolaze od G7, navodi se u tekstu.

"Za razliku od prethodnih insistiranja na specifičnim pitanjima koja se tiču Kine, ovo saopštenje G7 jednostavno se bavi celom Kinom, što je u skladu sa nedavnim potezom NATO-a, koji je istakao da se SAD snažno zalaže za razvijanje antikineske mreže u zapadnom svetu".

Kina se pominje 20 puta u tekstu, više nego u bilo kom prethodnih godina, a obuhvaćena je cela lepeza tema, od Tajvana, Istočnog i Južnog kineskog mora, Hong Konga, do Sinđanga i Tibeta, kao i kineske nuklearne sile, uz dodatak insinuacija o kineskoj "ekonomskoj prinudi".

Kako se ističe, ne radi se samo o mešanju u kinesku unutrašnju politiku, već i o stvaranju blokovskih podela, zbog čega se izvodi zaključak da "G7 predstavlja najozbiljniji rizik za mir i razvoj u svetu".           

U tekstu se komentarišu i "pomirljivi" tonovi u saopštenju iskazani tvrdnjama da ono nije usmereno protiv Kine, da žele stabilne odnose sa ovom zemljom i da se stav o principu jedne Kine nije promenio. Međutim, kako se dodaje, radi se o "kompromisu" koji Vašington mora da prihvati zbog razlika kako zemlje EU i SAD gledaju na kineska pitanja.

"Iako se i dalje izaziva geopolitički sukob, to slikovito pokazuje da prljave strateške namere Vašingtona ne mogu da budu stavljene na dnevni red čak ni pred zapadnim svetom, i mogu jedino da se serviraju skrivene pod maskom moralnosti".

Što G7 bude glasnija u svojoj antikineskoj retorici, to će biti manji njen stvaran uticaj, jer će to značiti da G7 služi strateškim interesima SAD, a ne međunarodne zajednice. Kako se ističe, ako G7 zaista želi da povrati svoju staru slavu, treba da ispunjava svoje obećanje da neće naškoditi Kini, da će poštovati princip jedne Kine, da će se truditi da uspostavi dobre i konstruktivne odnose s njom.

U očitoj suprotnosti sa snažnim jačanjem ekonomija u usponu, stare industrijske zapadne zemlje suočavaju se s brojnim problemima, a citira se i izveštaj američkih medija koji su G7 nazvali "klubom usamljenih srca" jer se vlade ovih zemalja suočavaju s izazovom da povrate poverenje birača, koje prati talas nezadovoljstva u zapadnim zemljama. Iluzija G7 da oblikuje svet uskoro će biti raspršena pred stvarnošću jer je bez unutrašnjeg prosperiteta i razvoja, spoljno demonstriranje snage samo je površinsko.

Liderima G7 savetuje se u tekstu da se više posvete rešavanju svojih unutrašnjih problema, a manje upiranjem prstom u druge, što bi možda moglo da povrati "ozbiljno poljuljanu reputaciju G7".