Ukrajina - slepa tačka Makronovog novog vojnog rasipanja

Predsednik Francuske Emanuel Makron želi da poveća vojne troškove na 413 milijardi evra u narednih sedam godina, ali kritičari kažu da povećanje potrošnje za 30 odsto ne uzima u obzir ono što se dešava u Ukrajini, piše "Politiko".

Francuska vlada će ove nedelje započeti glasanje o novom vojnom budžetu, pri čemu će se, kako objašnjava portal, i dalje držati modela aktuelnog pre sukoba u Ukrajini, koji podrazumeva manje teškog naoružanja poput tenkova i oklopnih transportera, ali pojačanu potrošnju na nuklearno odvraćanje i ulaganje u sajber bezbednost i bezbednost u svemiru i okeanima.

"Mnogi su se zalagali za više borbenih aviona i tenkova 'lekler' kako bi se ojačao istočni bok NATO-a. Međutim, to nije francuska logika", rekao je istraživač odbrane pri londonskom Univerzitetu Kraljica Meri koji radi u Parizu Pjer Aroš.

Kako navodi francuski vojni konsultant i pukovnik u penziji Mišel Goja, novi najavljeni vojni budžet pokazuje da se Francuska, jedina EU država koja ima nuklearno oružje, ne sprema za potencijalni veliki kopneni sukob.

Tri godine trošenja javnog budžeta i ublažavanje krize izazvane pandemijom kovida-19 primorali su francusku vladu da se suoči sa visokom inflacijom, smanjenjem budžeta i rastućim javnim dugom.

Kako ocenjuje "Politiko", zbog toga su odlučili da se, tradicionalno, oslanjaju na nuklearnu snagu, a ne na masovno konvencionalno oružje.

To je, kako se ističe, potpuno suprotno od Poljske, države koja nema nuklearno oružje, koja se graniči i sa Rusijom i sa Ukrajinom a koja ima ambicije da stvori najveću konvencionalnu vojsku u EU.

Pored toga, može se primetiti i smanjenje prvobitnih francuskih narudžbina oružja.

Manje tenkova i aviona

Naime, Vlada Francuske je planirala da obnovi 200 borbenih tenkova "lekler" do 2030. godine, ali prema novom planu, prvobitna brojka je spala na 160.

Na sve to, Ukrajina je tražila da joj Francuska donira neke od tih tenkova, ali Pariz to i dalje nije odobrio.

Očekivalo se da će vazduhoplovstvo imati 185 borbenih aviona "rafal" do 2030. godine, ali će ipak dobiti samo 137.

Druge evropske zemlje prave slične kompromise, piše "Politiko".

Ujedinjeno Kraljevstvo, takođe nuklearna sila, razmišlja o smanjenju kopnenih snaga i pored nedavnog povećanja vojnih troškova. Nemačka je najavila povećanje budžeta za odbranu od 100 milijardi evra, ali većina tog novca još uvek nije raspodeljena.

Kako zaključuju, sve to može da oteža evropskim zemljama da ispune novi cilj NATO-a koji podrazumeva da 300.000 vojnika bude u stanju visoke pripravnosti, čime će kontinent biti u stalnoj zavisnost od američke vojske. 

Novi francuski budžet, kako navode "gleda dalje od istoče Evrope ka rastućim tenzijama između Kine i SAD".

"Planovi budžeta odražavaju stvarnu stratešku viziju, ne kratkoročnu, već dugoročnu. Razmišljamo o indo-pacifičkom regionu, o dubokim morima. Ko u Evropi misli o tome? Imamo problem sa retkim sirovinama i znamo da dubine okeana imaju rudarske resurse", rekao je Filip Mejz-Sensijer, geopolitički analitičar kompanije "Hil+Knovlton stratedžiz" za briselski portal.