Velika Britanija i SAD su veliki saveznici, ali u vezi sa situacijom u Ukrajini nastaju neslaganja, piše "Volstrit džornal", dodajući da bi Britanci bi želeli da Amerikanci budu agresivniji, a SAD žele da Ujedinjeno Kraljevstvo bude opreznije.
Nesporazum se uglavnom vrti oko naoružanja. Velika Britanija je prošle nedelje objavila da će poslati krstareće rakete dugog dometa „Storm šadou“ u Ukrajinu. Kijevu je obezbedila i hiljade prenosivih protivtenkovskih sistema. Velika Britanija je takođe pružila i obaveštajnu podršku Ukrajini.
Ipak, iako britanska podrška je slabija u poređenju sa oružjem i finansijskom pomoći koju pružaju SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo je pokazalo stalnu spremnost da pošalje svoje najbolje oružje u Ukrajinu, piše američki list.
I ne samo oružje, već i ljude. Specijalne snage Velike Britanije iz puka SAS i SRR Britanske vojske i SBS jedinica mornarice deluju veoma blizu linija fronta. Oni se ne bore, ali njihov vodeći uticaj na aktivnosti ukrajinskih specijalnih snaga je evidentan u diverzantskim operacijama koje je Ukrajina sprovela.
Britansku vojsku ukrajinska vojna komanda takođe smatra svojim najpouzdanijim savetodavnim partnerom.
Ova podrška bi se nekada činila nezamislivom. Britanska politika prema Rusiji od 2006. do 2022. bila je bez želje za sukobima ocenjuje "Volstrit džornal" navodeći da je Britanska obaveštajna služba, MI5, bila u velikoj meri fokusirana na pretnje islamističkih terorista tokom ovog perioda.
Međutim, navodno trovanje u engleskom gradu Solsberiju u martu 2018. promenilo je britansku procenu pretnje. Operativci ruske vojne obaveštajne službe koristili su novičok, visoko koncentrisani nervni agens iz sovjetske ere, da otruju Sergeja Skripalja, bivšeg oficira GRU koji je prebegao u Ujedinjeno Kraljevstvo, kao i njegovu ćerku.
Kako piše "Volistrit džornal", nepromišljenost ovog napada izazvala je globalna diplomatska proterivanja ruskih obaveštajnih službenika i zajednički gnev političkog establišmenta i stanovništva Ujedinjenog Kraljevstva.
Ipak, odnosi Londona i Moskve su bili dobri sve do kraja 2021. godine, navodi list.
Za tadašnjeg premijera Velike Britanije, Borisa Džonsona, specijalna vojna operacija je bila i lična. Džonson se dugo predstavljao kao "rusofil", i održavao je svoje veze sa ruskim oligarsima u Londonu. Čak je i Jevgenija Lebedeva, proglasio doživotnim članom Doma lordova.
Početkom Specijalne vojne operacije Džonson je osetio priliku da dokaže da će Velika Britanija i nakon Bregzita ostati globalna sila. Brzo raspoređujući specijalne snage u Ukrajinu zajedno sa velikom količinom oružja i logističkom pomoći, Džonson je dao sve od sebe.
Zahvalnost Ukrajine je bila očigledna u ličnoj vezi koju je Džonson uspostavio sa predsednikom Vladimirom Zelenskim. Ovi napori za pomoć Ukrajini i prestiž koji su dali spoljnoj politici Ujedinjenog Kraljevstva omogućili su naslednicima Džonsona da nastave njegovim stopama.
Dok mnogi u Londonu i Vašingtonu vide premijera Rišija Sunaka kao nesklonog da ulazi u bilo kakve konflikte sa Kinom, on je udvostručio podršku Ukrajini.
Uvek iza kulisa, Britanija, Poljska i baltičke države žalile su se na letargiju Bajdenove administracije u snabdevanju Kijeva naprednim oružjem koje traži.
Američki oprez je očigledan u drugim oblastima. Kada je ruski lovac pucao na britanski špijunski avion iznad Crnog mora u septembru 2022. godine, Ujedinjeno Kraljevstvo je odgovorilo tako što je rasporedilo sopstvene lovce za pratnju budućih špijunskih letova.
Nasuprot tome, kada su ruski mlazni lovci oborili američki dron iznad Crnog mora ovog marta, Bajdenova administracija je naredila da se u buduće dronovi drže dalje od bojnog polja.
Koordinacija u vezi sa Ukrajinom između Vašingtona i Londona ostaje bez premca na Zapadu. Ali za London rizik od provociranja Kremlja smatra manje važnim od nagrade koja će omogućiti pobedu Ukrajine.