Odnosi francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca toliko su ledeni da lideri dve najveće ekonomske sile Evropske unije sada ne mogu da se dogovore ni da li će zajedno izaći pred novinare.
Dok se francuski predsednik i nemački kancelar pripremaju za susret u Parizu, Berlin je najavio da će se dvojica lidera zajedno pojaviti pred kamerama posle bilateralnog sastanka. Međutim, sinoć je iz Jelisejske palate stiglo saopštenje u kom se navodi da nije planirana konferencija za novinare.
Ako do zajedničke konferencije ne dođe to će, piše briselski portal "Politiko", biti žestok udarac za Šolca koji u Pariz dolazi sa svitom novinara. Uskraćivanje konferencije za medije gostu je politička taktika iznošenja ukora, kao što je nedavno učinio sam Šolc kada je mađarski premijer Viktor Orban posetio Berlin.
Konfuzija oko pojavljivanja pred medijima je samo poslednja u nizu epizoda koje pokazuju koliko je dubok sukob dve EU sile.
Prethodnih sedmica, Šolc i Makron su se sukobili oko načina rešavanja energetske krize, odbrane Evrope i najboljeg pristupa Kini.
Prošle sedmice, tenzije su isplivale na površinu kada je planirani samit vlada Francuske i Nemačke odložen za januar zbog neslaganja oko teksta zajedničke deklaracije.
Tenzije su se videle i na prošlonedeljnom samitu EU u Briselu.
Šolc i Makron će u Parizu imati "radni ručak" koji je na brzinu organizovan posle odlaganja samita vlada i koji će političari i zvaničnici širom Evrope pomno pratiti kako bi videli da li će dva "teškaša" EU uspeti da se dogovore.
Francuski zvaničnici se žale da ih Berlin ne tretira kao bliske partnere, da ih nisu obavestili o planu vrednom 200 milijardi evra namenjenom pomoći građanima i privredi u jeku energetske krize.
Pariz je nedavno iznervirala i vest da Šolc planira da poseti Peking naredne sedmice gde će se sresti sa predsednikom Sijem Đinpingom. Za januar su zakazane i konsultacije nemačke i kineske vlade.
Jelisejska palata smatra da bi bilo bolje da Makron i Šolc zajedno posete Kinu, kao i da ta poseta ne bude organizovana tako brzo po Sijevom dobijanju trećeg mandata. Jedan neimenovani francuski zvaničnik rekao je "Politiku" da tako skora poseta daje "legitimitet" Sijevom mandatu.
Tu je i problem odbrane.
Potpredsednik odbora za odbranu u francuskoj skupštini Žan-Luj Tijerio kaže da se Nemačka sve više fokusira na odbranu u istočnoj Evropi na račun zajedničkih nemačko-francuskih projekata.
Na primer, Berlin je potpisao sporazum sa 13 članica NATO-a, od kojih su mnoge na krilu severne i istočne Evrope, o zajedničkom stvaranju vazdušnog i protivraketnog odbrambenog štita — što je razljutilo Francusku.
"Tenzije se sada pogoršavaju i to brzo. U poslednjih nekoliko meseci Nemačka je odlučila da prekine rad na [francusko-nemačkom] helikopteru 'Tigar', odustala je od zajedničkih mornaričkih patrola... A protivvazdušni štita je smrtni udarac [odbrambenim odnosima]", rekao je on.