RT analiza: Priznanje Azerbejdžana u sovjetskim granicama kraj krize u Nagorno-Karabahu?

Izjava premijera Jermenije o priznanju Azerbejdžana u sovjetskim granicama, što uključuje i spornu teritoriju Nagorno-Karabah, za neke je signal da se nazire kraj nadugovečnijeg konflikta na postsovjetskom prostoru. Drugi upozoravaju da se time samo povećava "apetit Azerbejdžana"

Nedavna izjava jermenskog premijera Nikola Pašinjana da se u sklopu teritorije Azerbejdžana koju je Jerevan spreman da prizna nalazi i Nagorno-Karabah, za neke je bila signal da su stvari na konfliktnom području krenule u boljem pravcu.

Naime, sukob Jermenije i Azerbejdžana u Nagorno-Karabahu jedan je od najdugovečnijih na postsovjetskom prostoru. Koreni nesuglasica sežu do 20-ih godina 20. veka, kada je sovjetska vlast, vodeći se taktikom "zavadi pa vladaj", u Azerbejdžanu prvi put uspostavila autonomni region Nagorno-Karabah, u kome najveći deo stanovništva pripada etničkim Jermenima.

Pred kraj sovjetske vladavine 1988. godine, azerbejdžanske trupe i većinski Jermeni iz Nagorno-Karabaha uz podršku Republike Jermenije započeli su krvavi rat koji je ostavio de fakto nezavisnu državu u rukama etničkih Jermena kad je 1994. godine potpisano primirje.

U drugom ratu koji je izbio 2020. godine, posredovala je Moskva i rasporedila 2.000 pripadnika mirovnih snaga u regionu. 

"Vlada u Azerbejdžanu, čija je ekonomija ojačana izvozom prirodnog gasa, sada nastoji da za pregovaračkim stolom učvrsti svoje vojne dobitke od 2020", ocenjuje "Njujork tajms" u nedavnom članku . 

Dogovor nadomak (Blinkenove) ruke

Dosadašnji pregovori nisu doveli do trajnog mirovnog sporazuma, a tenzije su porasle prošlog meseca kada je Azerbejdžan postavio kontrolni punkt na koridoru Lačin, planinskom putu koji povezuje Nagorno-Karabah sa Jermenijom.

Ipak, šefovi diplomatija obe strane sastali su se na pregovorima vođenim početkom maja u Virdžiniji. Američki državni sekretar Entoni Blinken, koji je bio domaćin pregovora, poručio je "da je zadovoljan postignutim napretkom", te da je dogovor "nadomak ruke". 

Vlade Jermenije i Azerbejdžana poručile su u više navrata tokom poslednjih meseci da međusobno priznaju teritorijalni integritet, podseća "Njujork tajms". 

U tom kontekstu dolazi i izjava premijera Jermenije o priznavanju teritorijalnog integriteta Azerbejdžana u okviru sovjetskih administrativnih granica.

"Tih 86,6 hiljada kvadratnih kilometara uključuje i Nagorno-Karabah. Ali takođe se mora navesti da bi o pitanjima prava i bezbednosti Jermena u Nagorno-Karabahu trebalo da se razgovara u formatu Baku-Stepanakert", rekao je Pašinjan.

Inače, Stepanakert (jermenski) ili Hankendi (azerski) je glavni grad nepriznate, ali defakto nezavisne republike Nagorno-Karabah. Grad ima oko 40.000 stanovnika od kojih su gotovo svi Jermeni.

Pašinjan je istovremeno izrazio nadu u skori dogovor o tekstu mirovnog sporazuma sa Azerbejdžanom, iako je priznao da ne smatra realnim da se ovaj dokument potpiše na sastanku sa Ilhanom Alijevom u Moskvi 25. maja, preneo je Rojters.

On je dodao da je neophodno stvoriti garancije koje će isključiti nastavak politike etničkog čišćenja i genocida nad Jermenima u Karabahu.

Smanjivanje očekivanja

Temelji za ovakvu izjavu Pašinjana postavljeni su još u aprilu 2022. godine, kada je u parlamentu počeo da govori o potrebi da se "smanje očekivanja u vezi sa Karabahom", kaže za RT Balkan Vage Akopjan, bivši guverner Sjunika, oblasti na jugu Jermenije i lider partije "Preporod Jermenije".

On ističe da je u poslednjih godinu dana Pašinjan postepeno "smanjivao očekivanja", govoreći da se Jermenija pridržava Almatinske deklaracije po kojoj teritoriju Azerbejdžana čini 86,6 hiljada kvadratnih kilometara (teritorija sovjetskog Azerbejdžana pre proglašenja nezavisnosti Republike Nagorno-Karabah).

"To nije nova linija od strane Pašinjana, to je nastavak njegove politike koja negira sva prava i težnje građana Karabaha. Šta će dobiti Jermenija? Prema Pašinjanu, to je 'posvećenost miru'. Koliko on veruje u to, to je sasvim drugo pitanje. Ali činjenica je da takav pristup Pašinjana samo povećava apetit Azerbejdžana, što redovno gledamo i na granici Jermenije i Azerbejdžana, i u samom Karabahu", kaže Akopjan.

On podseća na "drsku politiku Azerbejdžana u vezi blokade Karabaha".

"Već skoro šest meseci 120 hiljada stanovnika Karabaha, od kojih je 30 hiljada dece, nalazi se u izolaciji. To je humanitarna katastrofa", navodi.

Pašinjan jako voli da se poziva na rezultate izbora 2021. i birače koji su ga podržali, dodaje Akopjan, ali podseća da u njegovom izbornom programu nije bilo ni reči o koracima koje je preduzeo nakon izbora.

"Naprotiv, njegova partija je u svom programu jednoglasno govorila o pravu na samoopredeljenje Karabaha. Tako da oni glasači koji su podržavali Pašinjana podržali su upravo takav pristup rešenju problema", ističe naš sagovornik i dodaje da ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da većina jermenskog stanovništva ne odobrava politiku Pašinjana i njegove vlade.

Pentagon eks mahina

Za oko je zapao i dolazak visokih zvaničnika Pentagona u Jermeniju, pred konferenciju za štampu jermenskog premijera, o čemu je izvestila američka ambasada u Jerevanu. 

Reč je o Kitu Filipsu i Patriku Prajoru, a Telegram kanal "Ribar" navodi da je  reč o visokorangiranim službenicima vojno-obaveštajnog odeljenja Pentagona, čiji dolazak "navodi na određeno razmišljanje".

Teško je reći da li je taj dolazak čista slučajnost, ocenjuje Akopjan.

"Mogu samo da konstatujem da je današnja nekažnjivost Azerbejdžana direktna posledica politike SAD i zapadnih partnera, za koje su energetske mogućnosti Azerbejdžana i razni planovi vezani za njegov geografski položaj važniji od proklamovanih vrednosti tog istog Zapada", ističe Akopjan.