Susret Milorada Dodika i Vladimira Putina je sramota i pogrešan signal za članstvo BiH u EU, smatra evroposlanik Ditmar Koster, dodajući da predsednik Republike Srpske time sebi čini "medveđu uslugu".
Koster, koji je zastupnik Socijaldemokratske partije Nemačke u Evropskom parlamentu, učestvovao je u izradi izveštaja i rezolucije o napretku BiH za 2022. godinu, a u EP zagovarao je sankcije EU za Milorada Dodika.
On u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) ističe da u načelu pozdravlja "diplomatske inicijative i razgovore s ruskom vladom" ako su usmereni na okončanje rata, ali da "to svakako nije ono što možemo da očekujemo od susreta Dodika i Putina".
Koster naglašava da je vreme da EU konačno uvede sankcije Dodiku i "njegovoj sviti" i dodaje da je i komesar EK za proširenje Oliver Varhelji jedan od problema, a ne rešenje.
"Šta on radi da prestane Dodikova secesionistička politika? Kada ćemo konačno čuti reakciju poverenika Varheljija u vezi s tim?", pita se evroposlanik.
On ocenjuje da Rusija nastoji da destabilizuje region i da pokušava, uz Dodikovu pomoć, da podigne tenzije unutar BiH.
Kaže da je duboko zabrinut zbog odluke Vlade RS da usvoji Nacrt zakona o nevladinim organizacijama i da izmenama i dopunama Krivičnog zakonika RS ponovo uvede kaznene sankcije za klevetu.
"Nastojim da u naš izveštaj za BiH uključim zahtev da entitet RS povuče amandmane (na zakone) i osigura punu zaštitu slobode izražavanja i medija", ističe Koster, dodajući da inkriminacija klevete uključuje nerazmerne novčane kazne i pretnju zatvorskom kaznom, što predstavlja jasno ograničenje slobode štampe i zbog toga je, ocenjuje "neprihvatljivo".
Dodaje da je kontrola civilnih aktera kroz Zakon o stranim agentima samo je još jedan korak u pravcu autokratije u RS-u.
Bonska ovlašćenja kao poslednje utočište
O potezima visokog predstavnika Kristijana Šmita, Koster kaže da bi "korišćenje bonskih ovlašćenja" trebalo da bude poslednje utočište za OHR i da je "malo zeznuto s njegovim intervencijama".
"Postoje neke koje pozdravljam, na primer onu za poboljšanje integriteta izbornog procesa od juna 2022.
Druge jasno odbacujem i mislim da više štete nego što pomažu, poput njegove odluke nakon izbora kada je napravio promene u korist Hrvata", navodi.
Dodaje da bi, ipak, voleo da Šmit preduzme nešto više, i to po pitanju Dodika.
"Šmit, kao visoki predstavnik, mogao bi da suspenduje ne samo njega (Dodika), već i institucije Republike Srpske, kako bi sprečio preduzimanje koraka za proglašenje nezavisnosti", smatra Koster.
On ocenjuje da BiH konačno mora da dobije ustav koji će zameniti Dejtonski sporazum.
"BiH mora da prevaziđe svoje etničke podele i mora da postane funkcionalno demokratsko društvo. Nemoguće je da država, nakon toliko vremena i koja će u dogledno vreme postati članica EU, nije sama dovoljno suverena i da treba još tzv. visokog predstavnika", ističe Koster i ukazuje da su građani pokazali na brojnim demonstracijama da to više ne žele.
Na pitanje šta može da se očekuje od novog izveštaja Evropskog parlamenta o BiH, Koster kaže da trenutno traju pregovori.
"Pokušavamo da pronađemo strogu formulaciju o manjinskim pitanjima, o jačanju građanskog društva i socijalnoj koheziji, kao i o izbeglicama kako bismo podržali BiH na njenom evropskom putu. I mi ponovo, kao i nekoliko puta dosad, insistiramo na sprovođenju odluke Evropskog suda za ljudska prava u slučajevima Sejdić-Finci i Zornić", kaže evroposlanik za RSE.
On tvrdi da bi bio vrlo srećan da vidi produktivan proces pristupanja BiH u EU.
"Nažalost, gospodin Dodik i njegovi nedavni postupci trenutno su najveći izazov na tom putu. Čini se da je opredeljenje gospodina Dodika posvećeno kidanju odnosa između EU i BiH", ocenjuje.
Koster kaže da se u ovogodišnjem izveštaju o BiH poziva Tužilaštvo BiH da pojača napore u procesuiranju ratnih zločina i dodaje da je zabrinut što neki ratni zločinci osuđeni pred sudovima u BiH beže od pravde skrivajući se u zemljama EU i zemljama kandidatima zbog dvojnog državljanstva.