Apel iz Nemačke: Cenzura RT i Sputnjika upitna sa stanovišta evropskog prava

Sankcije protiv ruskih medija RT i Sputnjik u EU su razumljive, ali veoma upitne sa stanovišta evropskog prava, navodi se u Izveštaju o osnovnim pravima koji već decenijama izdaje deset nemačkih organizacije, među kojima su Međunarodna liga za ljudska prava i ProAzil.

"Njima se cenzurišu sadržaji i pravo da svako izgradi svoje mišljenje", piše u izveštaju pravnik Rolf Gesner, prenosi "Dojče vele".

Gesner ističe da moraju da budu dopuštene i informacije i narativi koji se nekome ne dopadaju, čak i ako dolaze sa "druge strane", i to bez obzira šta se misli o njihovom sadržaju, kvalitetu ili moralnom kvalitetu. On dodaje da mediji jedino mogu da se spreče da krše zakon.

"U elementarne potrebe čoveka spada to da se informiše iz što više izvora, da proširi sopstveno znanje i tako razvija svoju ličnost", citira ovaj pravnik iz jedne presude Saveznog ustavnog suda u Nemačkoj.

Izbeglice "prve klase"

U izveštaju se takođe upozorava da Nemačka i druge zemlje EU posmatraju Ukrajince kao izbeglice "prve klase", koje imaju daleko bolji tretman od ostalih. 

Kako se navodi, Ukrajinci mogu da borave u EU bez mnogo birokratije, da dovedu porodice, imaju medicinsku negu, traže posao, deca im idu u školu.

U tome se mogu naći i pozitivne strane, piše Maksimilijan Pihl sa Univerziteta u Kaselu i dodaje da je efikasna humanitarna pomoć EU važna, jer se u "prošlosti često postupalo nejedinstveno i represivno pri prihvatu izbeglica".

Međutim, takav tretman Ukrajinaca ide na račun izbeglica iz vanevropskih zemalja koje najpre bivaju primorane da žive u prihvatnim centrima, ocenjuje ovaj stručnjak. 

Solidarnost s Ukrajincima ne bi smela da zamaskira "situaciju u kojoj su izbeglice na spoljnim granicama EU, a koja je nepodnošljiva sa stanovišta ljudskih prava", piše Pihl i podseća da je Sredozemno more i dalje jedna od najsmrtonosnijih granica sveta.

"Prijem jednih, ograđivanje od drugih - to je temelj izbegličke politike koja više nema univerzalni karakter, već prati dnevnopolitičke događaje", zaključuje profesor.

U izveštaju se komentariše i odluka Vlade kancelara Olafa Šolca da naoružava Kijev i opredeli dodatnih sto milijardi evra za nemačku armiju – zbog čega je promenjen i Ustav.

"Ta promena Ustava protivreči mirovnom karakteru tog Ustava", smatra pravnik Andreas Engelman sa Univerziteta rada u Frankfurtu.