Pucnjava u osnovnoj školi "Rob" u Juvaldeu u Teksasu prošlog maja na neki način je ponovo promenila tok razgovora o oružanom nasilju u Sjedinjenim Državama: 19 učenika četvrtog razreda i dva nastavnika ubijeno je u jednoj od najsmrtonosnijih pucnjava u školi u američkoj istoriji.
Ono što je napad u Juvaldeu učinilo "izuzetnim" nije samo broj poginulih. Bila je to činjenica da je više od 370 policajaca iz lokalnih, državnih i saveznih agencija odgovorilo na poziv - neki su čak bili u školi - ali su i pored toga dozvolili napadaču da ostane zatvoren sa učenicima u školi 77 minuta pre nego što su upali i eliminisali ga.
Tragedija je otvorila mnogo pitanja, ne samo o zakonima koji regulišu pristup oružju, već i o policijskoj obuci, reagovanju u vanrednim situacijama, bezbednosti i spremnosti škole, kao i o tome ko će na kraju biti smatran odgovornim za ovu katastrofu na više nivoa, piše "Njujork tajms".
U godini nakon napada, jedan broj ljudi je dao otkaz ili je ostao bez posla. O novim zakonima se raspravljalo, a neki su i doneti. Otvorene su krivične istrage. Preživeli su prošli višemesečnu fizikalnu terapiju. Oni koji nisu preživeli su sahranjeni.
Da li je nešto od toga umanjilo verovatnoću još jedne masovne pucnjave? U Juvaldeu sumnjaju u to.
"Već skoro godinu dana, a iskreno ništa se nije promenilo", rekao je Džesi Rizo, ujak jedne od žrtava pokolja, školskom odboru Juvaldea.
Napad
Naoružani napadač preskočio je nisku ogradu i ušao u školu 24. maja prošle godine. Napadač je prošao kroz otključana vrata škole i otvorio vatru. Za nekoliko minuta, nekoliko policajaca, uključujući šefa male školske policije, Pita Aredonda, stiglo je i pratilo zvuke pucnjave u dve učionice. Dva policajca su pogođena mecima dok su se približavali jednoj od učionica i povukli su se.
Aredondo je doneo odluku da situaciju tretira ne kao aktivnu pucnjavu, već kao incident iza zatvorenih vrata, i doneta je odluka da se sačeka dok ne stigne teško naoružani taktički tim iz granične patrole sa boljom opremom da se probije učionicu.
Stiven Mekro, šef Teksaškog odeljenja za javnu bezbednost, odmah je svalio većinu krivice na Aredonda za kasno reagovanje, ali je poseban izveštaj komiteta Teksaškog doma o pucnjavi otkrio da je neuspeh bio "sistemski", primećujući da je desetine policajaca bilo na licu mesta i da nisu reagovali, čak ni dok su deca zvala hitne službe iz učionica.
Da li bi brža reakcija policije spasila živote? Na to pitanje još nema jasnog odgovora. Žrtve su zadobile strašne povrede i čini se da je većina umrla odmah. Ali neki su umrli na putu do bolnice, a u poslednjoj fusnoti u izveštaju, komitet je zaključio: "Moguće je da bi neke žrtve preživele da nisu morale da čekaju" spasavanje.
Nekoliko ljudi ostalo bez posla
Aredondo je bio među prvima koji je otišao, kada je školski odbor u avgustu jednoglasno izglasao da ga otpusti, uz zvuke klicanja i tašpanje u prepunoj školskoj sali. Advokati Aredonda, koji je rekao da su se policajci razumno fokusirali na sprečavanje da se krvoproliće proširi na druge učionice, nazvali su njegovo otpuštanje "neustavnim javnim linčom".
Školski okrug je kasnije raspustio celu svoju policiju, koja se sastojala od pet policajaca, i još je u procesu obnove.
Ni gradska policija nije ostala pošteđena. Poručnik koji je menjao šefa policije koji je bio na odmoru, Marijano Pargas mlađi, podneo je ostavku sredinom novembra posle 18 godina u policiji.
Usred pritiska porodica 21 žrtve, Hal Harel, školski nadzornik, otišao je u penziju.
Odeljenje za javnu bezbednost Teksasa, državna policijska agencija koja uključuje Teksaške rendžere, takođe je preduzela korake da izbaci najmanje dva od sedam policajaca koji su bili pod istragom zbog njihove uloge u (ne)reagovanju.
Lokalni okružni tužilac, Kristina Mičel, još uvek ispituje da li bi trebalo podneti krivičnu prijavu protiv nekog od policajaca. Mičel je rekla da namerava da predoči sve dokaze o krivičnom delu velikoj poroti. Ne očekuje se da će odluka biti doneta narednih meseci.
Istrage su još u toku od Ministarstva pravde i grada Juvaldea, koji je angažovao nezavisnog istražitelja.
"Svako ko je bio tamo tog dana mora da odgovara", rekao gradonačelnik Don Meklaflin.
Promene u obuci i opremi policije
Odgovor policajaca u Juvaldeu naišao je na široku osudu. Ali to nije dovelo do trenutnih promena u načinu na koji se policajci obučavaju u Teksasu. Prošlog jula, državni direktor javne bezbednosti rekao je da će njegova agencija "obezbediti odgovarajuću obuku i smernice za prepoznavanje i prevazilaženje loših komandnih odluka".
Međutim, nekoliko policijskih stručnjaka upozorilo je da bi odbijanje da se posluša naređenje nadređenog protivno samoj orijentaciji većine policijskih uprava. Država tek treba da uvede novu obuku na osnovu prošlogodišnje direktive.
U međuvremenu, fokus je bio na povećanim merama bezbednosti i boljoj opremi. U Juvaldeu, lokalna policija sada ima dodatne balističke štitove i šlemove, kao i nove alate za probijanje zabarikadiranih vrata. U školama u Juvaldeu, školski administratori su postavili nove ograde od 2,5 metra, senzore koji bi upozorili osoblje ako se vrata ne zaključaju kako treba i više sigurnosnih kamera.
Rušenje osnovne škole
Škola u kojoj se napad dogodio trebalo bi da bude srušena čim se okončaju tužbe i istrage koje su u toku. Paterson, privremeni upravnik, rekao je da su planovi za trajno spomen obeležje u toku, ali još nije odlučeno šta i gde će to biti.
Nova osnovna škola treba da se izgradi četiri kilometra od mesta gde se sada nalazi osnovna škola "Rob". Nova škola, koja još nema ime, trebalo bi da otvori svoja vrata 2024. godine i biće ukrašena motivima iz meksičkog folklora, u znak priznanja hispanoameričke kulture koja je dugo bila veliki deo Juvaldea i porodica u osnovnoj školi "Rob". Za sada su učenici raspoređeni u druge škole.
Promene zakona o oružju
Pre pucnjave, Teksas je olakšao pristup vatrenom oružju. Nekoliko meseci pre napada, teksaški zakonodavci su ukinuli uslove za nošenje pištolja. Nakon napada, država je takođe smanjila starosnu granicu potrebnu za nošenje pištolja sa 21 na 18.
Početkom maja došlo je do malog pomeranja u zakonodavstvu, kada je predlog zakona kojim bi se povećala starosna granica za kupovinu jurišne puške u stilu AR-15 sa 18 na 21 godinu dobio pozitivan glas u odboru Predstavničkog doma. Zakon bi verovatno sprečio 18-godišnjeg napadača u Juvaldeu da kupi oružje koje je koristio u masakru. Ali zakon je propustio ključni rok i o njemu se nije glasalo.
U ostatku SAD, kontrola oružja je ograničena ili proširena u zavisnosti od toga koja strana ima kontrolu.
Država Vašington, u kojoj demokrate kontrolišu državnu vladu, prošlog meseca je postala deveta država koja je udružila napore da spreči distribuciju AR-15 i drugih moćnih pušaka koje često koriste masovne ubice, sledivši primer Kalifornije, Njujorka, Nju Džersija, Konektikata i Masačusetsa.
Republikanci su krenuli u suprotnom smeru, a zakonodavci u nekoliko država uveli su zakone za proširenje mogućnosti nošenja skrivenog oružja bez dozvole i eliminisali takve stvari kao što su zone bez oružja.
Prošlog leta Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je zakon kojim bi se ponovo uvela federalna zabrana jurišnog oružja, ali je isti zapeo u Senatu.
Takođe prošlog leta, Kongres je usvojio novi savezni zakon o oružju koji je okupio često podeljeno zakonodavno telo, podstaknuto tragedijom u Juvaldeu. Demokrate i dovoljan broj republikanaca odobrili su meru koja poboljšava proveru prošlosti potencijalnih kupaca oružja mlađih od 21 godine, dozvoljavajući agencijama za sprovođenje zakona da proveravaju dosije maloletnika, uključujući dosije o mentalnom zdravlju, počevši od 16. godine Predsednik Džozef Bajden ga je potpisao kao zakon.
Aktivisti protiv oružanog nasilja, uključujući porodice žrtava iz Juvaldea, rekli su da planiraju da se vrate u Vašington, kako bi lobirali za potpunu zabranu jurišnog oružja.
Groblje kao mesto okupljanja
Porodice 21 žrtve masakra u Juvaldeu napravile su od groblja svoje mesto okupljanja, gde se sastaju za proslave rođendana i praznike.
Masovne pucnjave su nastavile da se dešavaju širom zemlje od masakra u Juvaldeu, a proces oporavka je bio spor.
"Vreme ne leči", rekla je Ana Rodrigez, čija je ćerka Maite ubijena u školi. "Pokazuje nam kako da naučimo da živimo sa bolom."
Nakon tragedije, polovina žrtava je sahranjena na jednom delu groblja, ostali su pored rodbine na drugim mestima na groblju. Nekoliko ih je kremirano. Do novembra, zemlja iznad grobova se slegla i prekrila ju je trava. Skoro sve porodice okupile su se na groblju da obeleže Dan mrtvih, kada ljudi razgovaraju sa voljenim osobama koje su umrle.
"Volim da mislim da nas ne vezuje samo tragedija, već zajednička sećanja naše dece", rekla je Rodrigez.