"Politiko": Kina bi mogla da uguši snabdevanje EU lekovima

Sukob između Kine i Tajvana mogao bi da ima katastrofalan efekat na snabdevanje Evrope vitalnim lekovima iz Kine, upozorili su proizvođači medikamenata sa Starog kontinenta.

"Kriza na Tajvanu mogla bi da izazove potpunu nestašicu nekih lekova", rekla je Roberta Picokaro, predsednica "Olona", milanske kompanije koja proizvodi oko 300 različitih farmaceutskih sastojaka koji idu u gotove lekove. "Situacija bi bila dramatična", dodala je ona.

Tenzije rastu poslednjih godina oko statusa Tajvana koji Kina smatra delom svoje teritorije i sprovodi velike vojne vežbe u toj oblasti. Sa druge strane SAD obećavaju da će braniti ostrvo u slučaju kineske "invazije".

Koliko daleko bi se Evropa umešala u bilo kakav sukob je pitanje, ali malo je verovatno da će lanci snabdevanja kontinenta ostati neoštećeni. Tajvanski moreuz, širok 180 kilometara, koji razdvaja Kinu i Tajvan, jedan je od najprometnijih brodskih puteva na svetu i transportna ruta za lekove i farmaceutske sastojke.

A izgledi za sankcije poput onih koje je Zapad uveo Rusiji, čine ljude nervoznim, navodi "Politiko".

"Ako Kina napadne Tajvan... a mi to sankcionišemo kao što smo uradili Rusiju, farmaceutsko tržište bi se okrenulo naglavačke", rekao je Đan Paolo Negrisoli, izvršni direktor farmaceutskog proizvođača "Flama grup". "Svi to znaju, iako to ne govore", rekao je on i dodao: "Nemamo mnogo alternativa."

Kina je postala farmaceutska sila u poslednjih 20 godina, pošto su joj blaži propisi o zaštiti životne sredine, jeftina radna snaga i obim ekonomije omogućili da dominira u proizvodnji. To im daje prednost nad evropskim rivalima.

Zemlja je glavni proizvođač starijih nebrendiranih lekova koji se rutinski koriste u bolnicama. Antibiotici se, na primer, sve više prebacuju u Aziju, gde Kina dominira. Kina je "zagospodarila" tržištem za ključne sastojke koji ulaze u proizvodnju penicilina. Kina je takođe ključni izvoznik u drugim kategorijama kao što su lekovi za krvni pritisak ili lekovi protiv bolova.

Takođe snabdeva evropsku farmaceutsku industriju osnovnim sastojcima koji se koriste za proizvodnju većeg spektra lekova.

Podaci iz industrije pokazuju da Evropa sada proizvodi samo četvrtinu svetskih aktivnih farmaceutski sastojaka, u odnosu na polovinu iz 2000. godine, i da se sve više oslanja na uvoz. Kina i Indija, u međuvremenu, proizvode više od polovine (a Indija se oslanja na Kinu za svoju proizvodnju).

Studija koju je sprovela kompanija za istraživanje tržišta IKVIA procenjuje da Evropa zavisi od Azije za tri četvrtine svojih farmaceutskih sastojaka i hemikalija - pri čemu 70 odsto toga dolazi iz Kine.

Iako kompanije kao što su "Olon" i "Flama grup" sada rade na diversifikaciji svojih lanaca snabdevanja, to nije uvek moguće.

Mnogi farmaceutski sastojci se sada proizvode samo u Aziji, a neki isključivo u Kini, rekla je Picokaro. Ona je dodala da bi njena kompanija mogla da izdrži "neko vreme" na postojećim zalihama, ali neće proći mnogo vremena pre nego što nestašice počnu da ih nagrizaju.

U drugim oblastima, kao što su sirovine ili mikročipovi, Evropa je već počela da jača svoje proizvodne kapacitete. Slični napori nisu učinjeni u oblasti farmaceutske proizvodnje.

Prošlog meseca, međutim, Belgija je predložila stvaranje "Zakona o kritičnim lekovima", po uzoru na evropski zakon o čipovima. Ukupno 21 zemlja je podržala tu ideju. Sada je na Evropskoj komisiji da iznese konkretan predlog.