Predsednik Redžep Tajip Erdogan će na ovim izborima biti favorit Vladimira Putina. To je teška istina koju će morati da progutaju njegovi NATO saveznici koji su se, iako potajno, nadali promeni. Erdoganova sve autoritarnija vladavina, ekonomska ekscentričnost i svojeglavost unutar NATO-a izazvali su sve dublju uzbunu među saveznicima, piše "Skaj njuz".
Kako navode, Erdoganov poraz bi bio dobrodošao kao nagoveštaj promena i pad jednog populističkog moćnika, kog bi drugi možda mogli da slede, ali razočarano navode da su sada te nade splasnule. S obzirom da njegova pozicija očigledno jača uoči drugog kruga ovih izbora, na Zapadu će gotovo sigurno doći do razočaranja.
Erdoganov rival Kemal Kiličdaroglu nije naročito poznat van Turske, ali je zapadnim kreatorima politike ponudio utehu za frustracije koje je Erdogan stvorio. On je računovođa i birokrata sa reputacijom političara i sekulariste koji želi da obnovi turske odnose sa Zapadom i da pridobije poverenje NATO saveznika.
"Skaj njuz" navodi da "čovek koji je počeo da se zalaže za članstvo svoje zemlje u EU vodi Tursku u drugom i nepredvidivom pravcu" i ukazuje na "njegovo loše upravljanje privredom".
Dodaje da vremešni Erdogan suprotno svakoj ekonomskoj logici, ne veruje da povećanje kamatnih stopa smanjuje inflaciju i da to kombinuje sa hroničnom korupcijom i lošim upravljanjem, zbog čega je i turska ekonomija na putu propasti sa inflacijom koja besni iznad 80 odsto. Ekonomski neuspeh može biti uvod u političku nestabilnost.
"Gospodin Erdogan je izbor Kremlja, đavo kojeg je Putin upoznao i smatrao korisnim čak i ako su njihovi odnosi u potpunosti transakcijski. On je govorio o svom posebnom odnosu sa Putinom i međusobnoj potrebi dve zemlje. On odbija da se pridruži sankcijama Zapada Rusiji. Kupio je ruske protivvazdušne odbrambene sisteme, što je izazvalo svađe širom NATO saveza", piše "Skaj njuz".
Navode i da je ambivalentnost Turske u ovom sukobu koristila Zapadu, ali ukazuju da je Ankara odigrala važnu ulogu u posredovanju u dogovoru koji je omogućio isporuku ukrajinskog žita, kao i da to može igrati ulogu u pregovorima o okončanju rata kada se oni konačno dogode.
Podsećaju i da Turska isporučuje bespilotne letelice Kijevu, ali da takođe nastavlja da blokira pristupanje Švedske NATO-u i ističu da "nije igrala ni blizu uloge podrške kojoj se alijansa mogla nadati".
Za zapadne vlade Turska je cinično iskoristila sukob za ekonomsku dobit, kupujući rusku energiju po obarajućim stopama i profitirajući od sankcija. U zapadnim prestonicama, kako pišu, još više nelagode izaziva demokratsko nazadovanje, situacija u vezi sa ljudskim pravima u Turskoj koja postaje zabrinjavajuća i rastući autoritarizam. Ukazuju da je Kiličdaroglu obećao promenu i resetovanje odnosa, što bi za saveznike bilo osveženje. Za Erdogana navode da je zapravo sve suprotno - svojevoljni i nepredvidivi saveznik sa ekonomijom koja je u sve težoj situaciji. Njegove zapadne kolege bi sa zadovoljstvom volele da proglase kraj "Erdoganove ere". Umesto toga, možda će morati da trpe više godina njegove vladavine.