Američki potpukovnik: Klatno konflikta u Ukrajini prelazi u korist Rusije

Već od prvih dana sukoba u Ukrajini, mnogi zapadni analitičari su tvrdili da se ruska vojska loše pokazala i da su ukrajinske oružane snage nadmašile očekivanja, piše potpukovnik američke vojske Danijel Davis, a objavljuje sajt "19-fortifajv".

Čini se da je malo ko primetio da se klatno na bojnom polju pomerilo u korist Rusije, nastavlja potpukovnik. Nedavne promene ukazuju na to da je ruska strana napravila taktička i operativna poboljšanja, koja značajno utiču na stanje na terenu.

U početku, Moskva je ušla u ovaj sukob sa snagama koje su bile premale, raspršene na četiri smera napredovanja. Ukrajina je bila spremnija nego što su mnogi očekivali.

Korekcije u ruskoj strategiji

Ovo je imalo za posledicu izvesne korekcije u strategiji Rusije. Ruske snage su se povukle iz okoline Kijeva i Harkova. Bila je to logična i racionalna strateška odluka: da Rusija prerasporedi svoje snage za jačanje fronta u Donbasu. Međutim, sve ove vesti nipošto nisu bile loše za Rusiju, pošto su u julu ruske snage zauzele neke od ključnih gradova.

Rusija je zauzela Marijupolj, Liman, Popasnu, Severodonjeck i Lisičansk. Ukrajinske snage su uspele da ponovo zauzmu jedino Liman.

Ruske vojskovođe su usmerile svu pažnju na Herson, bukvalno ignorišući Harkov, pokušavajući da obezbede svoj severni bok sa neznatnim brojem minimalno obučenih pripadnika Nacionalne garde. Ukrajina je iskoristila ovu grešku i potisnula ruske trupe nazad do linije Svjatovo-Kremena.

Zapravo, Rusija se u Hersonu suočila sa dilemom: da li da vodi krvavu odbrambenu bitku, ili da grad preda bez borbe. Rusija je izabrala ovo drugo. Do oktobra, očekivanja ukrajinske pobede na Zapadu uzimala su sve više maha, a bivši general američke vojske Ben Hodžis je čak izjavio da bi Ukrajina mogla da "dobije rat do kraja 2022. godine."

Kijev je izgubio četiri velike bitke

Nesumnjivo je da Rusija ima mnogo više kapaciteta od Ukrajine da vodi ovaj konflikt i ogroman kapacitet da apsorbuje gubitke. Štaviše, ruska istorija je prepuna primera lošeg početka, a zatim oporavka koji je preokrenuo tok sukoba. Ukrajina, s druge strane, ima znatno manje resursa i mnogo manje prostora za greške.

Tokom sadašnjih 15 meseci rata, Ukrajina je već izgubila četiri velike bitke: bitku za Severodonjeck, Lisičansk, Soledar i, nedavno, bitku za Bahmut.

Suočena sa gradskim bitkama u Kijevu, Harkovu i Hersonu, Rusija je odlučila da ih napusti, kako bi na drugim mestima uspostavila bolje odbrambene pozicije. S druge strane, Ukrajina je izabrala da se bori za velike gradove. Rezultati dovoljno govore sami za sebe.

Ukrajina je izgubila ogroman broj vojnika, a na kraju i sam grad. Po svemu sudeći, odluka ukrajinskog generalštaba da brani Bahmut imaće ozbiljne implikacije na dalji tok konflikta.

Već u decembru bilo je jasno da Ukrajina neće moći da zadrži Bahmut.

Kada su ruske trupe napredovale na bokovima i stavile pod kontrolu sve puteve kojim se opskrbljivao garnizon, šanse da Kijev zadrži grad pale su na nulu. Ono što je Ukrajina tada mogla da uradi je da sledi ruski primer kod Hersona: da se povuče na sledeći odbrambeni položaj u blizini Kramatorska ili Slavjanska.

Dileme Kijeva

Sa tih lokacija Ukrajinci bi i dalje imali neke prednosti: ukopane borbene položaje i neometane puteve za snabdevanje. Za Rusiju bi bilo daleko teže da pokuša da zauzme te položaje nego da se bori protiv Ukrajinaca u Bahmutu, odakle su Rusi svakog dana mogli da nanose teške gubitke ukrajinskim snagama.

Ukrajina je u četiri gradske borbe imala bukvalno desetine hiljada poginulih i ranjenih, uz gubitak ogromnih količina opreme i municije. Zbog ruske vatrene nadmoći od 10 prema jedan, Ukrajina je pretrpela znatno više žrtava nego Rusi.

Ukrajina nema kadrovske ni industrijske kapacitete da zameni izgubljeno ljudstvo i opremu. S druge strane, Rusija uči iz svojih taktičkih grešaka. Oni proširuju svoje industrijske kapacitete i stalno vrše taktička poboljšanja. Međutim, najveći gubitak za Ukrajinu je gubitak iskusnog i obučenog osoblja. Ove snage jednostavno ne mogu biti zamenjene za nekoliko meseci.

Ukrajina je sada suočena sa sledećom dilemom: da li da iskoristi svoj poslednji ofanzivni kapacitet u nadi da će naneti ranu Rusima, ili da ga sačuva u slučaju da Rusija pokrene letnju ofanzivu? Za koje god rešenje da se odluči Kijev, postoje ozbiljni rizici.

Verovatno više ne postoji način da Ukrajina ostvari vojnu pobedu. Nastavak borbi sa ovim iluzijama samo će dovesti do toga da Kijev izgubi još više teritorija.

Šta treba da uradi Vašington?

Vašington je Ukrajini već obezbedio ogromnu vojnu i finansijsku pomoć, uključujući neke od najsofisticiranijih oklopnih sredstava, artiljerije, raketa i projektila. Bajden je odobrio i slanje aviona F-16. SAD ne mogu da se obavežu da će tokom naredne godine poslati istu količinu sredstava.

SAD imaju samo jednu obavezu: da osiguraju bezbednost američkog naroda, mimo želja Kijeva.

SAD moraju da izbegnu zamku da daju bezbednosne garancije za Kijev. Istorija je puna primera ishitrenih sporazuma, koji postavljaju temelje za buduće sukobe. Amerika ne sme da ugrozi sopstvenu bezbednost pristankom na bilo koji oblik garancije bezbednosti za Ukrajinu.

Tok konflikta se nesumnjivo okreće u korist Moskve, bez obzira na to što će ovo uznemiriti duhove na Zapadu. To je stvarnost, zaključuje američki potpukovnik. Vašington mora da da izbegne iskušenje da "udvostruči" podršku Kijevu i da učini sve što je u njegovoj moći da se ovaj sukob što pre završi, čuvajući maksimalno bezbednost SAD.

Ignorisanje realnosti, zaključuje potpukovnik Dejvis, moglo bi dovesti do toga da Ukrajina pretrpi još veće gubitke, kao što bi moglo da ugrozi i američku nacionalnu bezbednost.