Premijer Jermenije Nikola Pašinjan je rekao "da do danas ne postoji usaglašen nacrt mirovnog sporazuma sa Bakuom koji bi mogao da bude potpisan", prenose ruski mediji.
Tokom obraćanja parlamentu, on je izjavio da je nezadovoljan rezultatima pregovora sa ruskim kolegama od 25. maja u Moskvi o deblokadi koridora Lačin.
"Napominjem da je jedna od tema razgovora bila vezana za humanitarnu situaciju u Nagorno-Karabahu i nelegalnu blokadu koridora Lačin. O ovoj temi smo razgovarali sa našim kolegama iz Rusije. Ne mogu da kažem da su rezultati ove rasprave zadovoljavajući. Veoma je tužna situacija da je do zatvaranja Lačinskog koridora došlo u prisustvu ruskih mirovnih snaga. Nastavićemo pregovore sa našim ruskim partnerima da rešimo ovu situaciju", rekao je Pašinjan.
Jermenski premijer je podvukao da se Jerevan i Baku nisu dogovorili oko takvog dokumenta, koji bi mogao da bude potpisan 1. juna u Kišinjevu.
"U bliskoj budućnosti će u Kišinjevu biti održan petostrani sastanak na kojem će učestvovati predsednik Evropskog saveta, predsednik Francuske, nemačka kancelarka, ja i predsednik Azerbejdžana. Već se razgovaralo o tome da li će tamo biti moguće potpisati mirovni sporazum. Moram da naglasim da nismo dobili odgovore na četvrti paket naših predloga Azerbejdžanu. Trenutno ne postoji usaglašen nacrt koji bi mogao da bude potpisan", istakao je.
Pašinjan je prokomentarisao i neke izjave predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva, dodajući da je Jerevan počeo da sumnja u namere Bakua da će biti ispoštovani sporazumi postignuti 14. maja u Briselu.
Koridor Lačin je, podsetimo, jedini put koji povezuje Nagorno-Karabah sa Jermenijom, gde većinsko stanovništvo čine Jermeni, a nalazi se na teritoriji bivše sovjetske republike Azerbejdžana.
Jermenija i Azerbejdžan su oko Nagorno-Karabaha u sukobu od 1988. godine, kada je region, koji je naseljen uglavnom Jermenima, najavio povlačenje iz sastava Azerbejdžanske Sovjetske Socijalističke Republike.
Tokom vojnog sukoba 1992-1994, Baku je izgubio kontrolu nad Karabahom. U ponovnom sukobu koji je izbio 2020. godine, posredovala je Moskva i rasporedila 2.000 pripadnika mirovnih snaga u regionu.