Nemački kancelar Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron sastali su se u sredu u Parizu kako bi pokušali da spuste tenzije, od energetskih i ekonomskih pitanja do budućnosti evropske odbrane.
Zvaničnik u Makronovoj kancelariji rekao je da je razgovor, koji je vođen na engleskom i trajao tri sata, bio fokusiran na energetiku, odbranu i inovacije, pri čemu je Šolc vidljivo otvoren za više saradnje.
Dve najveće evropske ekonomije su tradicionalno bile pokretačka snaga ključnih odluka u Evropskoj uniji, uključujući ogroman plan za prikupljanje milijardi evra zajedničkog duga kako bi se prebrodila pandemija kovida, piše "Blumberg".
Ali izgleda da se francusko-nemački motor zaglavio, potencijalno odlažući donošenje odluka baš u trenutku kada se Evropska unija bori sa akutnim izazovima ruske vojne operacije u Ukrajini i rastućih cena energije.
U Parizu, Šolc je pokušao da razvije zajedničku francusku i evropsku strategiju za suzbijanje uticaja američkog Zakona o smanjenju inflacije, rekli su zvaničnici.
Nemački ministar ekonomije Robert Habek rekao je da taj akt rizikuje da izazove transatlantske trgovinske tenzije s obzirom na velike subvencije za privlačenje kompanija koje ulažu u američki sektor obnovljivih izvora energije.
Šolc takođe nastoji da razgovara sa Francuskom o evropskom rešenju energetske krize. Pošto je polovina francuskih nuklearnih elektrana zatvorena, Nemačka je prinuđena da izvozi struju preko granice iz obnovljivih izvora u vreme kada se zemlja bori da obezbedi nove zalihe.
Novac je deo problema. Kada je Berlin prošlog meseca predstavio plan da potroši 200 milijardi evra kako bi pomogao domaćinstvima i preduzećima da plate svoje račune za gas, evropski partneri, uključujući Francusku, žalili su se da bi ta šema mogla dodatno da podeli region.
Pariz i Berlin otkazali su zajednički sastanak ministara vlada koji je bio zakazan za sredu, da bi ga zamenili posetom Šolca i ručkom u Jelisejskoj palati.
Odluka je usledila nakon što je Berlin pristao da izgradi odbrambeni raketni štit nazvan "Evropska inicijativa za nebeski štit" sa drugim članicama vojnog saveza NATO, koji bi mogao da uključuje opremu nemačke, američke i izraelske proizvodnje.
Projekat je udarac za Francusku, koja sa Italijom razvija odbrambeni sistem zemlja-vazduh poznat kao "Mamba". Neimenovani francuski zvaničnik odbio je da komentariše raketni odbrambeni štit.
Na marginama prošlonedeljnog sastanka lidera EU, Makron je rekao da je zajednički ministarski skup otkazan jer nemački ministri nisu bili dostupni, iako je insistirao na značajnom obimu posla koji čeka dva partnera.
Sledeći sastanak, koji je uglavnom simboličan, planiran je u januaru za 60. godišnjicu Jelisejskog sporazuma, ugovora o prijateljstvu potpisanog između lidera Šarla de Gola i Konrada Adenauera za okončanje godina francusko-nemačkog neprijateljstva, a koji je zahtevao redovne sastanke.
Protivraketni štit nije jedini trn u odnosima, posebno u sektoru odbrane. Kao i njegovi prethodnici, Makron tvrdi da bi Evropa trebalo da se osloni na sopstvene odbrambene sisteme kako bi bila nezavisna od SAD.
U Parizu su zvaničnici privatno upozorili da bi bivši predsednik Donald Tramp, ili ličnost sa sličnim sumnjama u potrebu za snažnim transatlantskim odnosima, mogao da se vrati na vlast. Ističu potrebu za jačom autonomijom EU u odbrani.
Ali Francusku, koja ima najveću i najjaču odbrambenu industriju u Evropi sa gigantima kao što su "Desol" ili "Tales" često optužuju da forsira sopstvene ekonomske interese kada promoviše "strateški suverenitet".
Zvaničnici u Parizu su se privatno žalili da Nemačka radi sa američkom kompnijom "Spejs Iks" na lansiranju satelita umesto da se oslanja na evropski lanser Ariane, i da je kupila borbene avione F-25 od američkog "Lokid Martina".
Napredak je takođe spor na budućem borbenom vazdušnom sistemu, poznatom kao FCAS. Francusko-nemačko-španski projekat uključuje mlazni lovac koji treba da zameni francuske avione "Rafale" i nemačke "Tajfune 2040".
Dok Berlin priprema novi zakon o izvozu oružja, grupa od dvadesetak anonimnih francuskih stručnjaka za odbranu pod nazivom "Voban" objavila je u ponedeljak kolumnu u novinama "Tribun" u kojoj se žali na nemačko "licemerje" i "sebičnost". Nemačka nije uspela da se koordiniše sa partnerima, uključujući Francusku, kada je zabranila određeni izvoz dok je oružje slala "autoritarnim režimima", napisali su oni.