Kraj francusko-italijanske ljubavne priče

Francusko-italijanska romansa — sa Marijom Dragijem i Emanuelom Makronom u glavnoj ulozi — završena je, a kraj slavne ali kratkotrajne ljubavne veze nije mogao doći u opasnijem trenutku za Evropu, piše "Politiko".

Francusko-italijanske odnose otežavaju "mračni oblaci nad evropskim ekonomijama izazvani rastućim troškovima energije, visokom inflacijom i sukobom u Ukrajini".

Ipak, budući da se odnosi Pariz-Berlin pogoršavaju, francusko-italijanska saradnja bi za Evropu sada mogla biti još važnija, zaključuje Politiko.

Novi šerif u gradu — italijanski lider krajnje desnice Đorđa Meloni — je u više navrata izrazila snažne antifrancuske stavove, a njeno nacionalističko i konzervativno uporište u potpunosti je suprotno vrednostima francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Kako prenosi "Politiko", dvoje suprotstavljenih lidera su u nedelju uveče suočili u Rimu na neplaniranom sastanku , što je bio prvi susret Melonijeve sa francuskim predsednikom od kada je na funkciji premijera.

Romantični pokušaj

Jedne vedre, tople jesenje noći, gledajući u kupole crkve Svetog Petra iz luksuznog hotelskog apartmana na rimskom brdu Janikulum, suparnici su pokušali da nađu zajednički jezik.

Makron i Meloni su razgovarali sat i deset minuta, na engleskom, bez pratnje savetnika ili ministara, pokrivajući niz tema uključujući energetsku krizu, rat u Ukrajini i upravljanje migracionim tokovima, piše "Politiko".

Razgovori su bili "otvoreni i iskreni", ali i "zahtevni", rekao je zvaničnik Jelisejske palate. Tokom sastanka, Makron je pozvao Melonijevu u zvaničnu posetu Parizu, a kasnije je saopšteno da su se lideri dogovorili da "nastave saradnju na velikim zajedničkim izazovima na evropskom nivou uz poštovanje pojedinačnih nacionalnih interesa".

Ipak, izvori iz francuske vlade su manje ubeđeni u budućnost ove saradnje.

"Nećemo se pretvarati da Italija ne postoji", rekao je neimenovani francuski zvaničnik za "Politiko". "Održali smo odnose sa Trampom, mi održavamo odnose sa državom, a ne sa osobom."

Neimenovani francuski ministar je rekao za "Politiko" da bi Pariz i Rim mogli da imaju zajedničku agendu kada je reč o podršci Ukrajini, energetskoj krizi i industrijskoj saradnji, ali je predvideo sukobe oko građanskih prava i migracija.

"Naravno da je komplikovano, jer se ne slažemo oko pojedinih vrednosti, ali smo u isto vreme obavezni da sarađujemo povodom rata u Ukrajini i drugih problema", rekao je ministar.

Isti ministar je priznao da bi francuski planovi za uključivanje abortusa u povelju EU o osnovnim pravima takođe mogli da naiđu na otpor Italije i Melonijeve.

Prema rečima trojice francuskih zvaničnika, među kojima je i Žan-Luj Burlanž, predsednik spoljnopolitičkog odbora francuske Narodne skupštine, glavna rasprava biće migracija, jedna od tema o kojoj se razgovaralo tokom sastanka u Rimu.

Dok je Dragi bio premijer Italije, dve zemlje su radile ruku pod ruku na pitanjima ograničavanja cena energije i predstojećih reformi pravila potrošnje EU.

Francusko-italijanska saradnja bi sada mogla biti još važnija budući da se odnosi Pariz-Berlin pogoršavaju, tvrdi "Politiko".

Ipak, zbližavanje sa Melnijevom bi Makrona "kod kuće" moglo preskupo da košta, budući da levičarska opozicija u Francuskoj žestoko napada Makronovu vladu, a osuđivala je čak i rukovanje sa Đorđom Meloni.

Pitanje migracija i problem abortusa

Italijanska premijerka je svojevremeno na više frontova napadala Pariz— kritikovala je francusku migracionu politiku i spoljnu politiku u Libiji, granične sporove i francusko-italijanske industrijske veze.

Njena stranka je jedina glasala protiv ratifikacije Kvirinalskog sporazuma o bilateralnoj saradnji koji su Pariz i Rim potpisali prošle godine.

Iako se činilo da je sastanak u Rimu nagovestio otopljenje odnosa, stavovi Melonijeve i Makrona su i dalje nepomirljivo suprotstavljeni, kada su u pitanju abortus, koji Makron želi da učini zvaničnim opštevropskim pravom, i pokretanje postupaka protiv saveznika Melonijeve, Mađarske i Poljske, od strane Brisela.

Meloni je, kako prenosi "Politiko", tokom predizborne kampanje pokušala da ublaži svoju sliku u javnosti i signalizira institucijama i vladama EU, da je neko sa kim mogu da posluju.

Ona je nastojala da izbegne direktne napade na partnere ili institucije EU i podržala je napore Brisela, kako u energetskoj krizi tako i u odgovoru NATO-a na sukob Rusije i Ukrajine.

"Politiko" zaključuje da saveznici Melonijeve zbog toga veruju da bi Francuska i Italija mogle da sarađuju na ključnim pitanjima EU, kao što su ograničavanje cena energije i reforme pravila javne potrošnje.