Predsednik Venecuele Nikolas Maduro izjavio je da je njegova zemlja zainteresovana za članstvo u BRIKS-u.
"Ako nas pitaju da li Venecuela želi da bude deo BRIKS-a, kažemo da želimo da budemo skromni deo BRIKS-a i da idemo u korak sa promenljivom geopolitičkom situacijom", rekao je Maduro na zajedničkoj konferenciji za medije sa brazilskim predsednikom Luisom Inasijom Lulom de Silvom, prenosi TASS.
Dodao je da bi BRIKS mogao da pomogne u konsolidaciji južnoameričkih zemalja, i da ta organizacija "kao magnet privlači države koje žele mir i saradnju".
"Više od 30 zemalja je već podnelo zahtev za članstvo u BRIKS-u", istakao je Maduro.
Lula je ponovio da sanja o zajedničkoj valuti za zemlje članice BRIKS-a kako njegova zemlja ne bi morala da koristi američke dolare u spoljnoj trgovini.
"Sanjam da imamo zajedničku valutu koju bi naše zemlje koristile u transakcijama, kako bismo bili nezavisni od (američkog) dolara. Nemoguće da ne možemo da imamo više slobode za poslovanje. Sanjam da BRIKS ima sopstvenu valutu, poput evra Evropske unije", rekao je Lula na zajedničkoj konferenciji.
On je dodao da će jedna od ključnih tema ovogodišnjeg južnoameričkog samita, koji će se održati 30. maja u Braziliji biti "izgradnja ekonomskog bloka".
Govoreći o nezavisnosti od američkog dolara, predsednik je kao primer naveo trenutnu situaciju u Venecueli, koja bi onda mogla da plaća uvoz valutama drugih država.
"To je zbog SAD, one su uvele embargo. Mogu samo da kažem da je embargo gori od ratova - u ratovima vojnici (ginu) na bojnom polju, ali u slučaju ovakvog embarga, umiru deca, žene i stariji ljudi koji nemaju nikakve veze sa političkim sporovima", rekao je Lula.
BRIKS je udruženje koje objedinjuje najveće svetske ekonomije u razvoju: Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnu Afriku. Argentina, koja ima posebno jake ekonomske veze sa Kinom i Brazilom, podnela je zahtev za članstvo u BRIKS-u u septembru 2022.
Izuzetno preterane sankcije
Ovo je prva poseta predsednika Venecuele Brazilu od 2015. godine.
Bivši brazilski desničarski predsednik Žair Bolsonaro zabranio je Maduru ulazak u Brazil, kada je preuzeo dužnost 2019, što je mera koju je Lula ukinuo kada se ove godine vratio na vlast.
Među pitanjima na dnevnom redu bio je veliki dug, koji je Venecuela imala kod Brazilske nacionalne razvojne banke, rekli su brazilski zvaničnici.
Maduro je jedan od 10 južnoameričkih predsednika koje je Lula pozvao na samit na kome se razgovaralo o pokretanju bloka regionalne saradnje umesto ugašenog UNASUR-a, stvorenog 2008. tokom prethodnog Lulinog predsedavanja sa tadašnjim levičarskim liderima Venecuele i Argentina, Ugom Čavesom i Kristinom Kiršner.
Venecuelanski i brazilski lider kritikovali su američke sankcije Venecueli.
Lula je američke sankcije nazvao "izuzetno preteranim" i kritikovao SAD zbog negiranja Madurovog legitimiteta, kojeg Vašington smatra autoritarnim liderom koji nije dozvolio slobodne izbore.
Za Madura je poseta bila prilika da ponovi apel za ukidanje američkih sankcija, rekavši da će pozvati druge nacije u Južnoj Americi da im se suprotstave kao regionalni blok.
Nekoliko južnoameričkih zemalja sada predvode levičarski lideri koji bi mogli da podrže takvu poziciju, uključujući Argentinu, Boliviju i Kolumbiju, kao i Brazil, navodi Bi-Bi-Si.