Nekoliko nedelja nakon što je Rusija započela specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini u februaru prošle godine, tadašnji ministar saobraćaja Velike Britanije Grant Šaps koristio je TikTok da pokaže plavu superjahtu od 192 stope, u vlasništvu bogatog ruskog biznismena koju je britanska vlada upravo zaplenila na pristaništu u Londonu.
To je bio živopisan prikaz zapadnih sankcija osmišljenih da "stisnu" rusku ekonomiju i rusko bogatstvo, ali je tu idilu kvarila samo činjenica da Šaps nije mogao da uradi jednu stvar - da se ukrca na luskuzni brod ruskog milijardera.
"Blumberg" objašnjava da, po zakonu, Britanija nije zaplenila plovilo, već da je samo zamrzla njegov vlasnički status, kako bi se osiguralo da ga ni vlasnik ne može koristiti. Ista situacija važi i za stotine milijardi dolara vredne sankcionisane ruske imovine, koja bi, kako navodi američka agencija, ako bi zaplenile i prodale zapadne vlade, mogla da pomogne u plaćanju obnove Ukrajine.
Koja je razlika između zamrzavanja i zaplene?
Zamrzavanje sredstva znači da se ona ne mogu koristiti, premeštati ili prodati, ali se njihovo pravno vlasništvo ne menja. Zaplena imovine — bilo da se radi o vozilu povezanom sa dilerom droge ili o superjahti u kojoj uživa sankcionisani oligarh — prenosi vlasništvo na organ za zaplenu, koji može da koristi ili proda imovinu.
Koja ruska imovina je do sada zamrznuta?
Ubrzo nakon što je Rusija započela specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, SAD i njeni saveznici zamrzli su procenjenih 300 milijardi dolara imovine ruske centralne banke koja se nalazila u neruskim finansijskim institucijama. Sankcije uvedene istaknutim ruskim pojedincima "blokirale" su dodatnih 58 milijardi dolara u imovini, uključujući kuće, jahte i privatne avione.
"Blumberg" se ne ustručava da sa žaljenjem konstatuje da je do sada zaplenjeno relativno malo ruske imovine i da iznosi predstavljaju samo delić njihovog procenjenog bogatstva. Jahte vezane za ruske milijardere Sulejmana Kerimova i Viktora Vekselberga zaplenjene su na Fidžiju i u Španiji 2022. godine od strane lokalnih organa za sprovođenje zakona na osnovu zahteva američkih vlasti. Američka kancelarija za kontrolu strane imovine označila je Kerimova kao deo grupe oligarha koji su profitirali od korupcije ruske vlade. Velsekbergova jahta od 99 miliona dolara, nazvana "Tango", povezana je sa sumnjom na bankovnu prevaru, pranje novca i kršenje sankcija.
"SAD su takođe zaplenile kuće koje pripadaju Kerimovu, Vekselbergu i još jednom ruskom milijarderu, Olegu Deripaski, čime je ukupna zaplenjena vrednost procenjena na 635 miliona dolara", navodi Forbs. Vrednost Vekselbergovog bogatstva je prema "Blumbergovom indeksu milijardera" 26. maja procenjena na 7,1 milijardi dolara.
Zašto nije zaplenjeno više sankcionisanih ruskih sredstava?
Američka agencija ukazuje da je "poštovanje privatne svojine stub zakona koji regulišu savremena društva i međunarodne odnose" i dodaje da mnoge zemlje dozvoljavaju zaplenu imovine za koju se pokaže da je imovinska korist stečena kriminalom, uz komplikovane procedure dokazivanja na sudu. Istražitelji koji imaju zadatak da izgrade slučaj često se izgube u lavirintu lažnih kompanija i ofšor firmi koje oligarsi koriste da prikriju svoju kontrolu nad imovinom.
Korišćenje sankcija kao pokrića za zaplenu imovine je problematično, jer su osmišljene da budu privremena mera za iznuđivanje željenog ishoda. Čak i vlade koje jednostavno zamrznu imovinu mogu se suočiti sa pravnim komplikacijama: vlasnik ruske jahte prikazane u TikTok videu nekadašnjeg ministra saobraćaja Ujedinjenog Kraljevstva tužio je Ministarstvo saobraćaja Velike Britanije da ukine zamrzavanje i tražio odštetu.
Zašto zamrzavanje nije dovoljno?
"Blumberg" navodi da zamrzavanje nije dovoljno, jer ne stavlja uvek imovinu van domašaja vlasnika. Britanska vlada je istakla 230 kršenja sankcija koje uključuju kontinuiranu upotrebu ili kretanje zamrznutih sredstava, a još nije objavila ni jednu tužbu protiv bilo koga - a kamoli finansijsku kaznu. Takođe, vlade se mogu "upecati" zbog održavanja zamrznute imovine, posebno jahti, jer britanski poreski obveznici plaćaju račune za održavanje jahte usidrene u Londonu. I samo preuzimanjem vlasništva nad imovinom, ukrajinski saveznici bi mogli da ih prodaju, kako bi pomogli obnovu porušene ukrajinske infrastrukture – za koji se očekuje da će koštati stotine milijardi dolara.
Kakav je status pokušaja prodaje da bi se pomoglo Ukrajini?
Sredinom 2022. godine, kanadska vlada je dala ovlašćenje za zaplenu imovine ljudi ili entiteta koji su pod sankcijama. U prvom pokušaju, vlada je u decembru rekla da će tražiti 26 miliona dolara od "Granit Kapital Holdings Ltd", firme u vlasništvu sankcionisanog Putinovog saveznika Romana Abramoviča, i da će, kako navodi "Blumberg", taj novac biti upotrebljen "za obnovu Ukrajine i obeštećenje žrtvama nezakonite i neopravdane invazije Putinovog režima".
Sudski postupak po tom pitanju tek treba da počne, ali ne ide sve tako glatko. Američki Kongres je krajem prošle godine odobrio meru kojom se dozvoljava zaplena imovine koju drži Rusija u korist Ukrajine, ali samo u određenim propisanim slučajevima. Državni tužilac Merik Garland je u februaru odobrio prvu takvu zaplenu, uključujući 5,4 miliona dolara uzetih sa bankovnog računa ruskog oligarha Konstantina Malofejeva sa sedištem u Denveru.
EU je razmatrala da izbegavanje sankcija doda na listu krivičnih dela, kao što su pranje novca i korupcija, koji mogu da budu razlog za zaplenu imovine sankcionisanih lica ili subjekata.
Velika Britanija je zatražila pravni savet o oduzimanju imovine bez kršenja međunarodnih pravila. Jedan od predloga istraživačkog centra je da se koriste ideje iz drugih jurisdikcija gde postoji niži standard dokaza. Italijanski kodeks protiv mafije, na primer, dozvoljava vlastima da odrede vlasnika kao "opasnog za društvo", kako bi im pomogli da zaplene imovinu koja pripada članovima mafije.
Nemački kancelar Olaf Šolc je bio skeptičan, rekavši da je zaplena imovine pravno problematična i da ionako ne bi prikupila mnogo novca.
Postoji li presedan za oduzimanje zamrznute imovine?
Ruska imovina nije prva na koju su Amerikanci "bacili oko". Nakon invazije na Irak 2003. godine i svrgavanja lidera Sadama Huseina, američki predsednik Džordž V. Buš naredio je zaplenu 1,7 milijardi dolara iračkih sredstava koja su držana u američkim bankama, od kojih su neki otišli na isplatu plata zaposlenih u iračkoj vladi. Godine 1996. SAD su zaplenile kubanska sredstva i kasnije ih iskoristile da pomognu porodicama trojice Amerikanaca, koji su poginuli kada su njihove avione oborile kubanske oružane snage.