"Diplomatija" je trenutno tabu reč u američkoj politici, a o tome svedoči i brzina kojom su demokrate odustale od poziva američkom predsedniku Džou Bajdenu da razgovara sa Rusijom, insistirajući da samo Ukrajina može da odluči kada i kako će rat biti okončan, piše "Fajnenšel tajms".
Ipak, jedina njihova "krivica" je u tome što su progovorili prerano, navodi ovaj britanski list i podseća da se ratovi završavaju na dva načina: bezuslovnom predajom jedne strane ili sporazumom. Imajući u vidu da je Rusija jedna od najvećih nuklearnih sila na svetu, skoro je nezamislivo da će ona kapitulirati, a to znači da će Zapad i Ukrajina na kraju morati da pregovaraju o okončanju rata. Taj trenutak još nije došao, ali je verovatno bliži nego što većina ljudi misli.
Bilo bi sumanuto početi pregovore o prekidu vatre sa Vladimirom Putinom u momentu kada Ukrajinci ponovo zauzimaju teritorije. Sada je najvažnije da Zapad Ukrajini pošalje dovoljno oružja kako bi mogla pre zime da povrati Herson i, koliko može, Donbas. Što se Ukrajina bolje vojno pozicionira do sledećeg proleća, to je verovatnije da Putinova "delimična mobilizacija" neće uspeti da preokrene tok rata.
Ali situacija na terenu - to jest na američkom terenu - do tada će se mnogo promeniti. Dva važna faktora uticaće na to kada će Bajden pokušati da privede kraju ovaj rat, piše "Fajnenšel tajms". Prvi je taj što će republikanci verovatno dobiti jedan ili oba doma Kongresa na novembarskim međuizborima. Kevin Makarti, verovatno sledeći predsednik Predstavničkog doma, upozorio je da republikanci neće dati "blanko ček" za odbranu Ukrajine.
Pedeset sedam republikanaca u Predstavničkom domu i 11 senatora glasalo je protiv paketa pomoći Ukrajini od 40 milijardi dolara ranije ove godine. Taj novac se brzo troši. U nastojanju republikanaca da unište Bajdena, ništa im neće biti sveto, uključujući i Ukrajinu. Republikanci koji podržavaju Putina i dalje su manjina, ali skoro svaki republikanac podržaće moguće Makartijeve pokušaje za Bajdenov opoziv, ili da održavanje gornje granice američkog duga uslovljava ispunjavanjem zahteva republikanaca. Samo neko naivan može da veruje da će konsenzus o Ukrajini preživeti ono što obe američke stranke vide kao bitku za opstanak.
Drugi važan činilac jeste to što će SAD ući u recesiju. Ekonomisti su praktično jednoglasni u tome da Amerika neće izbeći tu sudbinu naredne godine. Ovo će ozbiljno uticati na Bajdenovu šansu - ili šansu nekog drugog demokratskog kandidata - da 2024. godine pobedi Donalda Trampa, ili nekog republikanca sličnog Trampu. Republikanci u Kongresu iskoristiće recesiju da utiču na Bajdenove izborne rezultate. S obzirom na obračun koji se očekuje 2024. godine, budućnost Ukrajine biće u senci odlučivanja o sudbini Amerike.
Imperativ i za Ukrajinu i za Bajdena je i dalje isti. Što brže Ukrajina natera rusku vojsku da povuče, to je bolje za sve. Bajden i saveznici SAD još uvek imaju priliku da omoguće prednost Ukrajini, ali američki i ukrajinski interesi će se razilaziti kako se približava 2024. Kritičari koalicije koju predvode SAD kažu da se ta koalicija bori protiv Rusije do poslednjeg Ukrajinca. Ipak, američka podrška je neophodna, kako u novcu, tako i zbog opremanja ukrajinske vojske. Fiskalni pokazatelji ne pokazuju stvarnu cenu rata koji raspiruje inflaciju, toliko pogubnu za demokrate. Bela kuća tvrdi da će Ukrajina odlučiti kako će se ovaj rat završiti. Ovo će, duhovito komentariše ”Fajnenšel tajms”, ostati tačno - sve dok ne postane netačno.
Ostaje pitanje zašto demokrate tako žustro guše debatu u svojim redovima, intenzitetom koji je iznenadio čak i Belu kuću. Odgovor ima veze sa neizvesnom budućnošću američke republike, koliko i sa ruskom pretnjom evropskom miru. Bajden je u kampanji istakao svoju demokratičnost nasuprot autokratiji, kako bi pokazao da je Tramp pretnja demokratiji SAD. Trampov "polufašizam", kako ga je opisao Bajden, danas je još opasniji nego posle gubitka izbora. Postoje stotine republikanaca koji podržavaju Trampovu tvrdnju da je Bajden ukrao predsedničku funkciju.
Povratak Trampa 2024. bio bi Putinova karta za izlazak iz zatvora, ocenjuje "Fajnenšel tajms". U proteklih 8 meseci, ruski predsednik ujedinio je Zapad i stvorio trajni osećaj ukrajinskog nacionalnog identiteta. Njegova nesposobnost je bila epskih razmera, tvrdi ovaj list, ali ističe i da je vrhunac zapadnog jedinstva verovatno dostignut. Osim predaje ili dogovora, rat ima i treći ishod - odlaganje na neodređeno vreme. Što je uzavrelije u američkoj politici, to je veće iskušenje da se stanje u Ukrajini zamrzne.