Jačaju pritisci na Tursku: Erdogan odlučuje o sudbini Švedske u NATO-u

Turska je pod sve većim pritiskom Zapada da Švedskoj da zeleno svetlo za ulazak u NATO, a Stokholm, kako ocenjuje "Fajnenšel tajms", čini poslednji korak ne bi li konačno odobrovoljio Ankaru da prekine da se protivi članstvu nordijske zemlje u Alijansi.

Švedski premijer Ulf Kristerson za ovaj list navodi da zakon o borbi protiv terorizma koji sutra stupa na snagu u njegovoj državi, predstavlja upravo taj "poslednji deo" sporazuma kojim se obezbeđuje podrška Turske za ulazak u vojni savez.

"Vreme je da se ozbiljno razmotri zahtev Švedske za članstvo u NATO-u. Samo je ruski predsednik Vladimir Putin dobitnik ako Švedska ostane van NATO-a", rekao je Kristerson.

Zahtev za pridruženje NATO-u koji je Švedska podnela nakon početa specijalne vojne operacije u Ukrajini, istorijski je preokret za tu zemlju posle više od dva veka neutralnosti.

Ambicije Šveđana, međutim, kvari Redžep Tajip Erdogan, koji, iako je zeleno svetlo dao Fincima, Stokholm i dalje drži na ledu - dok god se u toj državi ne obračunaju sa onima koje on smatra teroristima.

"Ovaj zastoj je doveo do raskola između Turske i njenih saveznika u NATO-u, upravo u trenutku kada Alijansa pokušava da stvori jedinstvo zbog ruskog rata. Isto tako, dovedena je u pitanje i politika otvorenih vrata Saveza za nove članice. Dok su SAD i drugi saveznici u NATO-u bili tolerantni prema Erdoganovoj želji da ojača svoju politiku uoči predsedničkih izbora u Turskoj, sada pojačavaju napore da ga ubede da popusti",  navodi "Fajnenšel tajms".

Generalni sekretar NATO- a Jens Stoltenberg rekao je u utorak da je "apsolutno moguće" da Švedska bude u NATO-u do samita Alijanse 11. jula u Vilnjusu.

On je tvitovao da je sa Edroganom imao "dobar razgovor" i da su pričali o "finalizaciji pristupanja Švedske NATO-u".

Američki državni sekretar Antoni Blinken koji je Švedsku posetio uoči odlaska na sastanak NATO-a poručio je takođe da je "vreme da se krene napred", kao i da bi voleo da ta država postane članica pre samita u Viljnusu.

Da Erdoganu presedne primanje čestitki zbog pobede na izborima, potrudio se i Bajden. I on je razgovor iskoristio da od Erdogana zatraži "uslugu".

"On i dalje želi da radi na nečemu oko F16. Rekao sam mu da želimo dogovor sa Švedskom, pa hajde da to uradimo", istakao je američki predsednik.

Turska se, naime, nada da će sklopiti pakt sa SAD o kupovini borbenih aviona F16 koji vrede milijarde dolara, ali Kongres taj dogovor blokira.

Bajdenova administracija u aprilu je odobrila paket nadogradnje svojih lovaca vredan 259 miliona dolara i to ubrzo nakon što je Ankara pristala da dozvoli Finskoj da se pridruži NATO-u.

"Kongres kaže da Turska treba da učini prvi korak i da zeleno svetlo Švedskoj. Erdogan će ipak reći: 'ne, želim da Kongres učini prvi korak i da zeleno svetlo za F-16, a onda ću ići napred po pitanju Švedske'", predviđa direktor turskog istraživačkog programa na Vašingtonskom institutu za bliskoistočnu politiku Soner Cagaptaj.

Ukazujući na stalnu zabrinutost Ankare zbog švedskog gledanja kroz prste teroristima, Erdoganov direktor za komunikacije Fahretin Altun napisao je na Tviteru da se turska vlada "iskreno nada da će novi zakon protiv terorizma biti pravilno sprovođen".

On je pozvao Švedsku da zaustavi, kako je tvrdio, protestne planove članova Radničke partije Kurdistana ili PKK, koju SAD, EU i Turska klasifikuju kao terorističku organizaciju.

Erdogan je uznemiren zbog nedavnih događaja u Stokholmu, poput, na primer, paljenja Kurana ispred turske ambasade, razvijanja zastave PKK u centru glavnog grada i projekcije simbola i poruka PKK na važnim zgradama.

Nordijski zvaničnici, međutim, frustrirani su što se SAD, braneći interes Švedske nisu suprotstavljale Erdoganu, ali se nadaju da će se to desiti pre samita u Viljnusu.

I druge zemlje NATO-a traže od turskog predsednika da podrži članstvo Švedske, tvrdeći da je ono postalo od vitalnog značaja za bezbednost u nordijskim i baltičkim regionima od početka specijalne vojne operacije u Ukrajini.

"Očekujemo da će Turska sada ratifikovati zahtev Švedske", rekao je ove nedelje i norveški premijer Jonas Gahr Stor.

I Erdogan i Kristerson pozvani su da prisustvuju samitu Evropske političke zajednice (novog foruma na kontinentu koji zastupa Emanuel Makron) u četvrtak u Moldaviji, tako da se očekuje da će i na tom skupu biti novih pritisaka na turskog predsednika.