Specijalna vojna operacija u Ukrajini, sukob Jermenije i Azerbejdžana i rastuće tenzije na Balkanu biće glavne teme samita Evropske političke zajednice (EPC) koji će sutra okupiti gotovo pedeset evropskih lidera- i to bukvalno, pred Putinovim vratima.
Jer, više od sto dvadeset godina stari zamak Mimi u Istočnoj Moldaviji koji će ugostiti vođe Evrope nalazi se na samo osam kilometara od Pridnjestrovlja otcepljenog od Moldavije, a lojalnog Rusiji. Stanovništvo uglavnom govori ruski, a polovina od 500.000 stanovnika Pridnjestrovlja sada ima rusko državljanstvo. Oko 1.100 ruskih vojnika trenutno je raspoređeno u otcepljenom regionu u okviru ruskog kontingenta mirovnih snaga.
A na sve to, na svega 21 kilometar od mesta samita, nalazi se i granica sa Ukrajinom.
"To će označiti označiti akutnu nesigurnost na periferiji Evrope i izazove koji su postavljeni pred EU i NATO", komentariše "Fajnenšel tajms", koji navodi i izjavu moldavskog ministra spoljnih poslova Nikua Popeskua, da je "vreme komplikovano", a da je Evropska politička zajednica potrebna "kako bi se Evropa okupila i podelila težinu rešavanja problema".
Osnovan prošlog oktobra na ideju francuskog predsednika Emanuela Makrona, EPC je jedinstveni forum za sve evropske lidere osim lidera Rusije i Belorusije, na kome se razgovara o bezbednosnim pitanjima, a regionalni sporovi rešavaju u manje formalnom okruženju nego u EU ili NATO-u.
U istočnu Moldaviju stiže tako 47 lidera iz zemalja EU, Velike Britanije, Ukrajine, Norveške i drugih država, a štitiće ih privremena protivvazdušna odbrana o kojoj će se starati britanski, francuski i rumunski vojnici.
Lideri će razgovarati u okviru manjih grupa, odnosno tematskih okruglih stolova, koji će biti fokusirani na pitanja bezbednosti, energije i međusobne povezanosti.
"Skup pruža platformu jedinstva, snage i zajedništva za evropski kontinent i daje svima priliku da se izjasne o zajedničkim naporima da se mir vrati na naš kontinent, a posebno u delu Evrope koji je direktno pogođen najvećom vojnom agresijom na kontinentu od Drugog svetskog rata", kaže Popesku.
"Fajnenšel tajms" primećuje i da se samit održava u trenutku povećanja napetosti na severu Kosmeta, gde su se mirovnjaci Kfora sukobili sa Srbima, što je, kako navode "podiglo avet sukoba na Balkanu". Pozvani su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali i predstavnici privremenih prištinskih institucija.
Organizatore ne bi iznenadilo ni da se kao "zvezda večeri" pojavi ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, koji već (neverovatnih) desetak dana nije putovao u inostranstvo.
"Sastanak na marginama samita između lidera Jermenije i Azerbejdžana, kojim predsedava predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, a kojem su se pridružili lideri Francuske i Nemačke, imaće za cilj pacifikaciju dve bivše sovjetske republike koje se još sukobljavaju oko spornog regiona", navodi "Fajnenšel tajms".
Domaćin, odnosno Moldavija, takođe planira da ućari od organizovanja ovog skupa, pa će tako, kako list ocenjuje "potreba Moldavije za većom podrškom Zapada verovatno biti ključni deo koreografije samita", dok se Kišinjev nada i da će od gostiju dobiti finansijsku, političku ili bezbednosnu podršku.
A svi ovi zahtevi stižu iako je već jasno da gostoprimstvo Moldavaca neće biti naročito. Od lidera koji dolaze traženo je da dele avionski prevoz kako ne bi premašili kapacitet glavnog aerodroma, a snage NATO-a pristigle su da tokom samita izvode vežbe protivazdušne odbrane.
"Za Moldaviju je samit doživotna prilika da projektuje i osigura svoj evropski identitet. Poruka Moskvi je: 'Nismo sami. Naš dom je u Evropi'", kaže direktor briselskog instituta za geopolitiku Hans Kribe.
Učesnici samita dodaju i da skup predstavlja platformu dobrodošlice za neformalne i iskrene grupne diskusije i bilateralne sastanke koji bi inače zahtevali glomazne nacionalne posete.
"To je Davos za premijere i predsednike, i čini se da im se to sviđa", zaključuje Kribe.