Evropska politička zajednica traži svoj put: Novi politički prostor, ili nova iluzija?

Visoki predstavnik Evropske unije za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj sastaće se u četvrtak 1. juna, u glavnom gradu Moldavije Kišinjevu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, kako bi razgovarali o napetostima na Kosovu i Metohiji. 

U Kišinjevu se održava samit Evropske političke zajednice, a susret Borelja i Vučića će biti održan na marginama tog skupa.

Da li će usijana situacija u južnoj srpskoj pokrajini biti vetar u leđa za tek rođeno evropsko čedo, Evropsku političku zajednicu (EPZ), koja od svog nastanka nije uspela da potvrdi onu narodnu "ime je znamenje"?

"Evropska politička zajednica pokušava da pronađe svoj smisao", naslov je nedavno objavljenog članka u francuskom "Mondu", u kome se najavljuje 2. sastanak EPZ u prestonici Moldavije.

Moglo bi se reći da je naslov aktuelan koliko i sama ideja, još od kada je francuski predsednik Emanuel Makron u maju 2022. godine prvi put, pred Evropskim parlamentom, govorio o novom formatu, koji ima za cilj jačanje političke koordinacije među evropskim zemljama, uključujući one koje nisu članice EU.

Neverovatna porodična fotografija

Prvi sastanak EPZ održan je u Pragu 6. oktobra prošle godine, u jeku sukoba u Ukrajini, a okupio je lidere 44 države: 27 zemalja EU, zatim države na Balkanu i istočnoj Evropi koje žele da postanu članice, kao i susede poput Velike Britanije i Turske.

Na fotografiji koja je tom prilikom snimljena u prvom redu pored češkog premijera i francuskog predsednika stoje, između ostalog, predsednici Azerbejdžana, Turske, Srbije i Mađarske. Kako primećuje francuski list, "'porodična fotografija' u veličanstvenom praškom dvorcu bila je koliko neverovatna, toliko i simbolična". 

"Događaj je bio nezamisliv pre povratka rata u Evropu 24. februara. On je omogućio demonstraciju jedinstva lidera Evropske unije i 17 njihovih suseda, od kojih neki imaju ambivalentan odnos prema Vladimiru Putinu", navodi se u tekstu.

Čak su i Evropskoj uniji potrebne sve evropske zemlje da rade zajedno, poručio je predsednik Litvanije.

Kao jasan signal o izolovanosti na kontinentu, ruski predsednik Vladimir Putin nije pozvan na sastanak, kao ni njegov beloruski kolega Aleksandar Lukašenko. Ni ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski takođe nije bio prisutan zbog situacije u zemlji, ali je upravo on otvorio pregovore onlajn uključenjem, u kome je naglasio potrebu suprotstavljanja Rusiji.

"Moramo kazniti agresora. Ovaj rat se mora dobiti sada – u Ukrajini", poručio je Zelenski, pobravši aplauze prisutnih. 

Čemu ovo služi, a uz to i ne radi?

Zli jezici bi rekli da je Rusija olakšala tvorcima EPZ sastavljanje agende, bar što se tiče inicijalnog sastanka, stavljajući na sto teme poput sukoba u Ukrajini, energetske i ekonomske krize.

Dileme oko toga kako Makronovo idejno čedo zaista treba da izgleda i koja mu je funkcija, međutim, traju i dalje. Osim toga, ako postoji Evropska unija, Savet Evrope i toliki drugi formati, tj. problemi koje ovi formati ne mogu da reše, zašto bismo pravili novi?

Kritičari tvrde da je novi forum pokušaj da se zaustavi proširenje EU, piše "Frans 24". Drugi se plaše da bi to moglo postati "blebetarnica", koja se održava jednom ili dva puta godišnje, ali bez ikakvog stvarnog uticaja ili sadržaja.

Neki su, izgleda, ljubomorni! Pa se tako činilo da je vodeća evropska organizacija u oblasti ljudskih prava, Savet Evrope, zbunjen skupom, primetio je "Frans 24" nakon prvog sastanka EPZ.

Portparol SE Danijel Holtgen napisao je na Tviteru da Evropska politička zajednica "tek treba da bude definisana".

"U oblasti ljudskih prava, demokratije i vladavine prava, takva panevropska zajednica već postoji: to je Savet Evrope", rekao je on.

Makron je na prvom sastanku EPZ ocenio da je u pitanju važan trenutak, a da je cilj okupljanja da se napravi zajednička strategija za prevazilaženje izazova sa kojima se Evropa suočava. Po njegovim rečima, tako nešto "do sada zapravo nije postojalo, što je moglo da dovede do podela".

Nemački kancelar Olaf Šolc je novi forum nazvao velikom inovacijom, jer lideri mogu da govore o zajedničkim brigama "bez dnevnog reda i potrebe za postizanjem sporazuma, što bi pomoglo da se poboljšaju veze sa susedima EU, od kojih mnogi žele da postanu članovi".

On je rekao da se nova evropska grupacija ne bavi stvaranjem "nove institucije sa administracijom, birokratijom", već će biti mesto gde će se šefovi država i vlada redovno sastajati.

Na meniju EPZ nisu bili ni evropski novac, kao ni EU programi, niti je bilo zvaničnih deklaracija nakon samita. 

Evropski politički prostor širi od EU

Na sajtu francuskog Ministarstva spoljnih poslova navodi se da će zajednica promovisati približavanje i razvijati konkretne projekte saradnje u mnogim oblastima od zajedničkog interesa: zaštita kritične infrastrukture, borba protiv sajber pretnji i dezinformacija, energetska sigurnost, okupljanje mladih širom kontinenta, migracije, koordinacija po glavnim regionalnim pitanjima i podrška za obnovu Ukrajine.

Institut "Žak Delor" u publikaciji pod nazivom "Evropska politička zajednica" ocenjuje da je Makronovo razmišljanje o EPZ odgovor na zahteve za članstvo, koje je EU dobila od Ukrajine, Gruzije i Moldavije, te da koncept podseća na ideju čuvenog francuskog predsednika Fransoa Miterana o Evropskoj konfederaciji, koju je kasnije preformulisao bivši italijanski premijer Enriko Leta.

"U pitanju je uspostavljanje evropskog političkog prostora, šireg od Evropske unije, što može biti prvi korak ka pristupanju Uniji ili, u zavisnosti od volje zemalja, alternativa Evropskoj uniji", ističe se u uvodu. 

Na sajtu koji je posvećen češkim predsedavanjem Savetom EU, u odeljku koji se bavi EPZ, podseća se da se "EU složila da je u interesu Unije da proširi diskusiju o aktuelnim strateškim pitanjima i na druge evropske partnere, jer problemi sa kojima se suočava nisu ograničeni na članice EU, već se rešenja moraju tražiti širom kontinenta". Napominje se i da novi format ne zamenjuje postojeće organizacije, strukture ili procese, niti ima za cilj stvaranje novih u ovoj fazi.

Dok su lideri EU insistirali da ovaj okvir neće zameniti proces priključenja novih članica, Makron je istakao da je pridruživanje bloku "dug put", prenosi "Bi-Bi-Si na srpskom". 

Francuski predsednik je takođe upozorio na "zamor od proširenja" među postojećim članicama i dodao da bi Evropska politička zajednica mogla biti pravi odgovor za "stabilizaciju evropskog susedstva".

Portal upozorava da bi EPZ u praksi verovatno bila opterećena sličnim problemima kao i EU - koje zemlje će se smatrati 'dovoljno Evropljanima' da se pridruže i da li će zemlje moći da postignu dogovor o saradnji koja bi proizvela smisleno delovanje.

Što ste se mučili?

U jednom od autorskih tekstova za sajt diplomatske službe EU, Visoki predstavnik Evropske unije za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj navodi da "treba nastaviti izgradnju šireg evropskog političkog i bezbednosnog poretka, zajedno sa svim zemljama koje su spremne da poštuju zajedničke principe", pri čemu kategorično tvrdi da Rusiju treba isključiti iz takvog poretka. 

"U bliskoj budućnosti i verovatno sve dok je Putin na vlasti, nemoguće je zamisliti novi bezbednosni poredak ili 'mirovnu arhitekturu' u Evropi čiji bi sastavni deo bila Putinova Rusija, opet poštujući zajedničke principe. Rusija ostaje geografski sused i član međunarodnog sistema, ali za sada moramo da gradimo evropsku političku zajednicu bez Putinove Rusije", ističe Borelj.

Ali zašto se EU mučila, pita se, nakon sastanka u Pragu, istraživačka organizacija Nemački savet za spoljne odnose. 

"Apsurdno je, na primer, da je potreban sastanak na tom nivou i takve širine – 44 šefa država i vlada – da bi se postigli skromni rezultati EPC. Njegovi značajni rezultati bili su deeskalacija obnovljenog sukoba Azerbejdžana i Jermenije slanjem kratkoročne misije EU na jermensku granicu i neki razgovori sa državama koje nisu članice EU o pitanjima zajedničke infrastrukture. Evropskoj uniji ne bi trebalo da bude potreban format kao što je EPC da bi postigla takve stvari", navodi se u analizi Saveta.

Ističe se da postoji rizik da će Evropska politička zajednica predsednika Makrona učiniti za odnose EU sa širom Evropom ono što je njegova Konferencija o budućnosti Evrope (COFOE) učinila za unutrašnju reformu EU: ne mnogo. Oni navode da je u srcu problema evropske politike zapravo disfunkcionalni francusko-nemački tandem. 

"EPC bi, kao i COFOE, mogla da se pokaže kao ogromno Potemkinovo selo. COFOE je osmislila Francuska, kao način da se zaobiđe Nemačka koja je izgledala više usredsređena na sebe nego na evropske reforme. EPC brzo preuzima sličnu funkciju"

"Koliko daleko politička zajednica može ići bez Rusije?", pita se "Global tajms" u tekstu o EPZ, uz opasku da "oni stvaraju političku zajednicu izvan postojećih organizacija, kao što su EU, NATO i OEBS da bi izbegli podele".

Najzad, o tome kakvi efekti i posledice mogu da se očekuju od EPZ, najbolje je odgovor potražiti u uzroku stvari.

Ili, kako je napisao francuski "Mond" o Evropskoj političkoj zajednici - "Novi klub rođen iz rata u Ukrajini".