Jabuka razdora: Francuska i Nemačka podeljene oko želje Ukrajine da pristupi NATO-u

Francuska traži da se utvrdi jasan put pristupanja Ukrajine NATO-u, dok Nemačka zahteva oprezniji pristup raspravi o članstvu u svetlu trenutnog rusko-ukrajinskog sukoba, sumira se u tekstu "Blumberga" u kojem se analiziraju poruke sa sastanka članica Severnoatlantske alijanse u Oslu.

Ministarka spoljnih poslova Francuske Katrin Kolona izjavila je u intervjuu na marginama ovog skupa da je želja njene zemlje da se "jasno odredi put sa etapama i napretkom kako bi Ukrajina mogla, kada za to dođe vreme, da se pridruži u dobrim bezbednosnim uslovima". Dodala je i da nije sigurna da li bi tu bilo određenih datuma i rokova jer još ima mnogo toga o čemu se raspravlja.

Navela je i da članstvo Ukrajine u NATO-u nije nešto što treba da se dogodi danas, ali da Alijansa treba da uradi više nego 2008. godine, kada je postignut sporazum između članica da bi Ukrajina trebalo da se pridruži ovom vojnom savezu.

S druge strane, nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok rekla je novinarima da je "jasno da se ne može da govoriti o novim članicama u sred rata".

NATO razmatra kako da produbi veze s Kijevom bez toga da odmah prigrli Ukrajinu kao članicu budući da bi bezbednosne garancije po članu 5 mogle da uvuku saveznike u rat s Rusijom, navodi se u tekstu. Zvaničnici razmatraju pitanje članstva na svom dvodnevnom samitu, a uoči sastanka u julu na kojem će biti dogovoren širi paket pomoći i dugoročnija podrška Ukrajini.

Do komentara ministarke Kolone, dolazi samo dan nakon zalaganja francuskog predsednika Emanuela Makrona za "put ka članstvu" Ukrajine u NATO. Izjava je bila prijatno iznenađenje za baltičke države, dok neimenovani zvaničnik SAD objašnjava da, iako podržavaju sporazum iz 2008. godine i zalažu se za jače političke veze sa Kijevom, nejasno je da li će to značiti i određivanje rokova za pristupanje Alijansi.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg poručuje da je uveren da će postići konsenzus kako da se krene napred, kao i da su imali dobru neformalnu diskusiju o ključnim porukama. On je dodao da su se svi saveznici složili da će Ukrajina postati članica NATO i da se približava Alijansi.

Očekuje se da će članice nadograditi formalni status odnosa NATO i Ukrajine sa novim Savetom NATO-Ukrajina, koji će omogućiti ovoj zemlji da direktno učestvuje u širim diskusijama Alijanse o bezbednosti. Lideri NATO-a razmatraće i dugoročno finansiranje koje podrazumeva oko 500 miliona evra godišnje Kijevu namenjenih jačanju odbrane "kako bi odvratila Moskvu od naredne invazije", kako se to opisuje u tekstu "Blumberga".  

Između ostalog, taj fond će služiti za finansiranje modernizacije ukrajinske vojske, obnovu vojne infrastrukture, obuku vojnika kako da koriste i održavaju modernu opremu i naoružanje.

"Iako je u fond ove godine uplaćeno stotine miliona evra, saveznici će možda imati poteškoća da obezbede isti nivo podrške na duže staze imajući u vidu da obaveze nisu određene za godine koje dolaze", ističe se u tekstu.

Kijev je zatražio efikasne bezbednosne garancije pre nego što postane punopravan član NATO-a. Nekadašnji generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmunsen i šef kabineta Zelenskog Andrej Jermak sastavili su predlog u tom smislu prema kojem bi se saveznici obavezali da pomognu Ukrajini u samoodbrani obezbeđujući joj neophodne vojne i ne-vojne resurse.

Izgleda da je predlog naišao na odobravanje Makrona koji je izjavio da bi saveznici trebalo da pruže Kijevu "određene, pouzdane bezbednosne garancije", nešto između onoga što SAD pružaju Izraelu i punopravnog članstva u NATO-u.

Ukrajina priprema dugo očekivanu kontraofanzivu, naoružana evropskim i američkim oružjem vrednim milijarde dolara. Kijev bi mogao da pokuša da pokrene kontraudar uoči samita lidera u julu, u pokušaju da ubedi saveznike da mu je potrebna dalja vojna podrška, zaključuje se u tekstu.