Evropa očajnički pokušava da prekine zavisnost od Rusije, trudi se da se u svojoj privredi ne oslanja previše ni na Kinu, a koliko zapravo Zapad zavisi od Turske, pokušao je da istraži "Dojče vele".
"Težnje Ankare za većom ulogom na globalnoj sceni prati njihova sve agresivnija i nacionalistička retorika prema zapadnim partnerima. Danas Turska, kandidat za pristupanje Evropskoj uniji, nije ono što Zapad želi da ona bude, ali je i dalje važan igrač u globalnoj politici", piše nemački medij.
"Dojče vele" navodi i pet razloga zbog kojih zapadne prestonice moraju da se oslanjaju na Ankaru.
Prečica do Moskve
Od početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, Turska se našla u ulozi nezamenjivog medijatora između te zemlje i Rusije.
Jer, u dobrim odnosima je i sa jednom i sa drugom, a u ovim okolnostima takvih država je jako malo, ako ih uopšte i ima.
Preko Turske su se rešavali ogromni problemi, a između ostalog, uz njeno posredovanje potpisan je i ugovor o izvozu ukrajinskog žita.
I kada se govori o budućim mirovnim pregovorima između dve strane, najverovatnija lokacija koja je u opticaju opet je Ankara.
NATO saveznik čije je zeleno svetlo neophodno
Turska je članica NATO-a od 1952. godine.
Reč je o drugoj po veličini armiji posle Sjedinjenih Država, koja se pritom nalazi na jugoistočnom krilu alijanse, pa je zato, kako ocenjuje "Dojče vele", ona "glavni bezbednosni provajder transatlanskog saveza".
Švedska i Finska trenutno pokušavaju da baš Tursku ubede da im da zeleno svetlo i odobri njihovo članstvo u NATO.
Ankara se tome protivi jer dve zemlje optužuje da su sigurno utočište za članove Radničke partije Kurdistana koja je na listama terorističkih organizacija i u Turskoj, i u EU i u SAD.
Proizvođač jeftine bezbednosti
Značaj turske odbrambene industrije je sve veći pa se zato ova zemlja i smatra važnim igračem sa direktnim uticajem na zapadne prestonice.
Naoružane bespilotne letelice turske proizvodnje pokazale su se veoma efikasnim u više sukoba proteklih godina, a prema nekim istraživanjima turski dronovi su odigrali odlučujuću ulogu u sukobu u Nagorno-Karabahu.
Navodno, Turci su pomagali i Ukrajini tokom sukoba sa Rusijom, a prošlog meseca Vladimir Zelenski je generalnog direktora kompanije za proizvodnju dronova "Bajkar" Haluka Bajraktara odlikovao ordenom u znak zahvalnosti za podršku.
Niska cena po kojoj ova kompanija prodaje vojnu opremu čini Tursku jedinstvenim partnerom za zemlje koje ne mogu da priušte skupa sredstva ili istraživanja.
Prema nedavnom izveštaju Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove "prodaja oružja Africi vrtoglavo raste i Turska je sve veći dobavljač oružja na kontinentu".
Ključni akter i u migracijama
Činjenica da se Turska graniči sa mnogim zemljama na jugu i istoku ranjivom čini Evropsku uniju, odnosno njene migracione politike.
Erdogan u prošlosti nije oklevao da više puta zapreti Briselu, Berlinu i drugim evropskim prestonicama "otvaranjem vrata", odnosno davanjem izbeglicama otvorenog pristupa Evropi.
Pretnje Ankare bile su uspešne.
Isplatile su se u vidu sporazuma o izbeglicama između EU i Turske 2016. godine, koji je predviđao isplatu šest milijardi evra Turskoj. Zauzvrat, ova zemlja je smestila izbeglice na svojoj teritoriji.
Nemačka-turska dijaspora
"Više od 60 odsto Turaka u Nemačkoj glasalo je za Erdogana", bio je naslov u mnogim nemačkim novinama 2018. godine, nakon opštih izbora u Turskoj.
Jer ogroman procenat turske zajednice u Nemačkoj identifikuje se sa turskom državom.
Drugi aspekt je i domaća bezbednost Nemačke. A kakve to veze ima sa Turskom?
Prema Saveznoj kancelariji za zaštitu ustava, postoji više radikalnih ideologija koje prete ustavu ove zemlje. Na dinamiku ovih grupa utiču događaji u Turskoj, a neki, poput ultranacionalističkih "Sivih vukova" su i pod direktnim uticajem turske države.