Svet
"Blumberg": Zašto je veliko naoružavanje Evrope lakše najaviti nego izvesti
Više od godinu dana otkako je Olaf Šolc najavio veliki zaokret u trošenju na vojsku, ni jedan cent od najavljenih 100 milijardi dolara još nije potrošen, piše američka agencija
Eskalacija sukoba u Ukrajini i kontinuirano upumpavanje oružja u snage Kijeva naznačile su kraj perioda u kojem je Evropa trošila novac na svoje građane umesto na oružje. I dok sukob u Ukrajini ne jenjava, većina zemalja Starog kontinenta nastoji da se ponovo naoruža, ali postavlja se pitanje hoće li proamerički blok uspeti da sprovede to onako kako je zamislio, navodi "Blumberg".
Kraj epohe blagostanja na Zapadu
Dok su NATO članice 1989. godine za svoje vojske odvajale u proseku više od četiri odsto BDP-a, raspad Sovjetskog Saveza doveo je do munjevitih promena koje su značile smanjenje vojnih budžeta i veća ulaganja u oblasti poput zdravstvene i socijalne zaštite, a tenkovi, artiljerija i teška oklopna vozila bivali su rashodovani ili prodavani.
Taj trend se ubrzao nakon napada na SAD 11. septembra 2001. godine, budući da je time započet tzv. rat protiv terora zahtevao lakše naoružane, mobilne jedinice, umesto konvencionalnih snaga, kakve su postojale nakon Drugog svetskog rata.
Kako američka agencija navodi, evropske NATO zemlje su do 2014. godine na vojsku izdvajale u proseku 1,4 odsto svog BDP-a, a Nemačka je posedovala manje od 1.000 tenkova, u odnosu na 7.000 tenkova samo u Zapadnoj Nemačkoj za vreme Hladnog rata.
U SAD oružju nikad kraja
Sa druge strane, period skromni(ji)h vojnih budžeta u SAD je trajao daleko kraće. Od 1989. do 2001. godine, količina novca koju je Vašington trošio na naoružavanje spala je sa šest na tri odsto BDP-a, ali su to invazije na Avganistan i Irak, pokrenute nakon napada 11. septembra ubrzo preokrenule.
Stoga je vojni budžet sad do 2010. godine dostigao nivo od pet odsto BDP-a, da bi se u poslednjim godinama smanjio na oko 3,5 odsto, piše "Blumberg".
Preokret u Evropi
Blumberg navodi da su evropske NATO članice počele da povećavaju svoj vojni budžet od 2014. godine, kada se u Kijevu dogodio državni udar protiv demokratski izabranog predsednika Viktora Janukoviča, potpomognut od strane Zapada.
Ovo ne bi trebalo toliko da čudi, budući da je bivša nemačka kancelarka Angela Merkel prošle godine otvoreno priznala kako su Minski sporazumi, koji je trebalo da služe kao garancije Rusiji i proruski orijentisanom narodu u DNR i LNR, bili samo paravan, kako bi se Zapad bolje spremio za naoružavanje novog kijevskog režima u budućnosti.
Aktuelna NATO strategija, napominje američka agencija, identifikuje Rusiju kao "najznačajniju i najdirektniju pretnju" — iako čak i neki bivši zapadni visoki zvaničnici mogu da uvide da je ideja da Vladimir Putin navodno želi da "pokori" bivše sovjetske zemlje, a koju spominje i "Blumberg" u tekstu — čista izmišljotina bez osnova u istorijskom ponašanju Putinove Rusije.
Nemačka učinila najveći zaokret(na papiru)
Savetnička kuća "Mek Kinsi" ocenjuje da bi evropsko trošenje bez eskalacije sukoba u periodu između 2021. i 2026. godine poraslo za 14 odsto, dok to povećanje sada nastoji da bude neverovatnih 53 odsto, odnosno od 296 milijardi na 453 milijarde evra.
Zaokret Nemačke je posebno upadljiv, navodi "Blumberg", ukazujući da je najveća ekonomija EU prethodno imala najmanji vojni budžet. Međutim, tzv. veliki zaokret, koji je kancelar Olaf Šolc najavio po početku SVO, podrazumeva izdvajanje dodatnih 100 milijardi evra za osnaživanje vojske.
Francuska je povećala svoju šestogodišnju prognozu za vojne troškove za trećinu, a Poljska je na svoju vojnu "šoping listu" dodala stotine HIMARS sistema, triput više tenkova nego što Francuska i Velika Britanija poseduju zajedno, ali i šest puta više komada samohodne artiljerije nego što se trenutno nalazi u službi Bundesvera.
Proizvođačima oružja se smeši brk, konstatuje "Blumberg".
Prvo skoči pa reci — "bum"
Sasvim je drugo pitanje hoće li NATO vlade zaista uspeti da ispune svoje ambiciozne želje, ocenjuje američka agencija.
Pozivi na intenzivnu vojnu potrošnju dolaze u vreme visoke inflacije, zahteva za povećanje plata u javnom sektoru, kao i subvencija i investicija za sprečavanje klimatskih promena (koje se, kako neki ukazuju, ne troše baš sve na klimatske promene).
Povrh toga, "Blumberg" navodi da će cena ponovne izgradnje Ukrajine biti velika, dok je upumavanje oružja u kijevski režim iscrpelo evropske arsenale i proizvođači oružja su već prebukirani narudžbinama evropskih zemalja nastoje da svoje arsenale obnove.
Sve ovo je doprinelo tome da, nakon više od godinu dana, nije potrošen ni jedan cent od vrtoglave sume koju podrazumeva Šolcov "zaokret" nakon više godinu dana od njegovog proglašenja.
"Blumberg" evropskim vladama zamera i to što većina njih nastoji da razvija sopstvene sisteme naoružanja (umesto da, recimo, kupuje američke), što, kako navodi portal, čini uniformno dejstvovanje komplikovanijim, i dodaje da je svega 18 odsto evropskih vojnih troškova 2021. godine išlo na zajedničke projekte.
Američka agencija ističe da je francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je evropske ministre odbrane na konferenciju u Parizu 19. juna da razgovaraju o dubljoj saradnji, dok u vazduhu ostaje pitanje hoće li to promeniti trenutnu situaciju.
