Panama je zabrinuta zbog objavljene, a kasnije i demantovane informacije da visoki zvaničnici u administraciji Džozefa Bajdena vrše pritisak na Pentagon da pošalje trupe u džunglu Darijen na granici te zemlje sa Kolumbijom, kako bi, navodno, suzbili šverc droge, trgovinu ljudima i ilegalnu imigraciju.
U ovoj latinoameričkoj zemlji takve vesti su shvaćene kao "više od indikacije" i ocenjuju se kao "opipavanje terena" – pokušaj da se vidi kakav će efekat izazvati u vladi države.
Uprkos negiranju iz Vašintona, panamski majori Felipe Kamargo i Hose Hilario Truhiljo, tvrde da SAD u njihovoj zemlji zapravo sprovode militarizaciju koju prikrivaju razne vlade.
Amerika naime, pod izgovorima da je reč o obuci ili humanitarnoj podršci, u tu državu Centralne Amerike helikopterima "činuk" šalje svoje vojnike koji su "ništa drugo do bataljon vazdušno-desantnih snaga".
Kamargo precizira da granica interesa SAD više nije granica Meksika, već upravo granica između Paname iz Kolumbije.
I to ne samo zbog pitanja migracija sa juga, već i iz strateških razloga, odnosno odnosa SAD sa Kinom.
U momentima zagrevanja sukoba te dve zemlje, važno je što je "kapija" Pacifika upravo Panamski kanal i sama Republika Panama. A to se sve samo poklapa sa činjenicom da je ta država jedina geografska, kopnena, vazdušna i morska prepreka "koja kontroliše migracije iz Južne amerike".
"To je geostrateško pitanje. Kombinacija problema Kine, odnosno kineskog prodora u Panamu, kontrole luka, tekućeg sukoba u Indo-Pacifiku, problema Rusije i rata u Ukrajini. To je sve kombinovano sa porastom migracije i povećanjem prelazaka terorista na granici Paname i Kolumbije", rekao je Kamargo, dok Truhiljo dodaje i da je Panama znameniti američki "gringo-kontinentalni odbrambeni štit".